Održan je peti sastanak državnog saveta za evropske integracije

Priština, 7. oktobar 2013 – Peti sastanak Državnog Saveta za Evropske Integracije pod vodstvom predsednice Republike Kosova, g-de Atifete Jahjaga.
Na ovom sastanku, Ministarka Çitaku je govorila o Strategiju Evropskih Integracija, pokretanje pregovora o Sporazumu za Stabilizaciju i Pridruživanju (SSP) i proces liberalizacije viznog režima.

Ispod je ceo govor ministarke Çitaku ispred Državnog Saveta za Evropske Integracije:

Govor o Strategiji za Evropsku Integraciju
Poštovana predsednice,
Poštovani predstavnici civilnog društva,
Dame i gospodo,

U martu prošle godine, Državni Savet za Evropske Integracije na osnivackoj sednici podržala inicijativu za osnivanje Radne Grupe (Task Froce) u cilju izrade Nacionalne Strategije za Evropske Integracije, kao i za razvijanje sveobuhvatnog i održivog konsenzusa izmedu svih aktera i institucija Kosova.

U tom smislu, maja prošle godine organizovan je prvi sastanak Radne Grupe za Evropske Integracije, a jula su poceli sastanci Tematskih Stolova koji su vodeni od strane civilnog društva, ali i predstavnika institucija.

U okviru sastanaka tematskih stolova su ucestvovali više od 1000 ucesnika. Medu njima, predstavnici civilnog društva, državnih institucija, predstavnici politickih stranaka, predstavnici akademske i poslovne zajednice.

Takode, angažovan je veliki broj domacih strucnjaka koji su predstavili materijal
za diskusiju. Takvi materijali su predstavili situaciju u odredenim oblastima u procesu integracije. Oni su razgovarani i ažurirani  od ucesnika na sastancima Tematskih Stolova, da bi se posle završilo  sa podrškom od Sekretarijata.
Sve se to dogodilo na više od 50 sastanaka i radionica koje u vecini slucajeva su trajali nekoliko dana i u konstruktivnoj atmosferi. Ishod toga su desetine materijala za diskusiju, Izveštaji Tematskih Stolova, dijagnosticki izveštaj i nacrt strategije koje smo danas suoceni.

Dame i gospodo,
Ono što cini ove jedinstvene strategije su ucesnici i doprinos svih onih koji su ucestvovali u ovom procesu, a za razliku od drugih strategija, ova strategija je lokalni rezultat koji odražava i daje prioritet potrebama kao što ih vidimo.
Ova strategija takode odreduje izazove, kriterijume, ciljeve i odgovornosti koje smo ih zajedno identifikovali, prema prioritetima identifikovanim u oblastima i pod- oblasnim u kojima moramo da se fokusiramo u narednim godinama da bi obezbedili ubrzanje evropske agende.

Važno je napomenuti da ova strategija koja treba da posluži kao okvir za ostale
strategije drugih sektora, i kao takav daje prioritet i identifikuje kljucna pitanja koja se odnose na sve sektore.

Takode, ova strategija predvida dalji razvoj upravljanja, poboljša planiranje i sprovodenje politika, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomske, socijalne i saradnja medu regionalne i medudržavne saradnje.
Drugim recima, ova strategija pruža širok spisak odgovornosti za sve državne i društvene strukture.

Posvecenost ovog celog spektra, obuhvatanje svih zainteresovanih strana i saradnje koja se nudi od svih bez obzira na sve, dokažemo da kada je u pitanje agenda evropske integracije, institucije i društvo u celini ima jedinstven stav i pristup.

Što se tice obaveze Vlade, nakon usvajanja današnje Strategije Državnog Saveta, Ministarstvo za Evropske Integracije, u saradnji sa Kancelarijom za Strateško Planiranje i Kancelarijom Premijera ce uputiti sva ministarstva da ubuduce svaka sektorska strategija treba da sadrži posebno poglavlje koje nudi analizu o tome kako odgovarajuca sektorska strategija c´e doprineti na ostvarivanju ciljeva predvidenih Strategijom za Evropske Integracije.

Takode, veci deo ciljeva Strategije c´e se obratiti putem pregleda Akcionog Plana za Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju, koje c´e Ministarstvo za Integracije pripremiti do kraja ove godine.

Dame i gospodo ,
Dozvolite mi da naglasim da je bilo izazovno i  zadovoljstvo da koordiniram saradnju sa g. Lutfi Haziri tokom izrade ove strategije, a takode se zahvaljujem svim ucesnicima koji su doprineli na finalizaciji dokumenta koji je danas ispred nas.

Hvala vam na pažnji .

Govor o  pregovorima o sporazumu  za  stabilizaciji i pridruživanju
Poštovana predsednice,
Poštovani predstavnici civilnog društva,
Dame i gospodo,

Pokretanje pregovora o Sporazumu za Stabilizaciju i Pridruživanju izmedu naše zemlje i Evropske Unije i predstavlja istorijsku prekretnicu u okviru procesa integracije naše zemlje.

Sporazum za Stabilizaciju i Pridruživanju biti prvi ugovorni sporazum pod kojom Republika Kosovo i Evropska Unija c´e medusobne obavezivati: s jedne strane, naša zemlja c´e preduzeti dublje reforme, a s druge strane, EU c´e pružiti pravu priliku za uclanjivanje.

Cilj Sporazuma za Stabilizaciju i Pridruživanju je: pružanje politickog i pravnog okvira koji c´e regulisati proces približavanja i uclanjivanje Kosova u Evropskoj Uniji. Sporazum c´e biti zakonska osnova za sve sledece korake Kosova u procesu evropskih integracija.

Ohrabrujuce je da pred nas imamo jednu ambicioznu agendu za jedan sporazum koji c´e obuhvatiti sve tradicionalne elemente SSP-a kao i kod ostalih zemlja u regionu.

Ocekujemo da Sporazum za Stabilizaciju i Pridruživanju ima i vremenski okvir za potpunu realizaciju pridruživanja izmedu Republike Kosova i Evropske Unije za period od 10 godina. Ovo obuhvata vremenski rok u kojem c´e se naši poljoprivredni proizvodi budu zašticeni od stranog uvoza.

Ovim bih htela da razjasnim da ovaj rok nije vezan sa našim rokom za ulazak u Evropsku Uniju, pošto proces pristupanja u EU c´e biti odredena na osnovu brzine reformi u okviru službenog procesa pregovora za clanstvo.

Sporazum c´e imati pravni status medunarodnih sporazuma, i da c´e biti jedan složen dokumenat- pocevši od regionalnih iskustava, takvi sporazumi su se sastojale od 500 do 800 strana.

Uspešan proces pregovora zahteva definisanu organizacionu hijerarhiju, jasne i jednostavne procedure, tehnicku ekspertizu i ukljucivanje svih politickih i društvenih aktera, ukljucujuci i poslovni sektor, akademiju i civilno društvo.“

U tom smislu , Dana 27. februara, Vlada Republike Kosova je osnovala pregovaracki tim.

Voda pregovarackog tima je Ministarstvo za Evropske Integracije, a clanovi su:

– Ministar Spoljnih Poslova;
– Ministar Trgovine i Industrije;
– Ministar Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja;
– Ministar Finansija;
– Ministar za ekonomski razvoj ;
– Ministar pravde .

Takode, u pregovorima c´e biti pozvan jedan (1) predstavnik Kancelarije Predsednika i Odbora za Evropske Integracije Skupštine Republike Kosovo.
Ostali ministri i rukovodioci nezavisnih institucija c´e ucestvovati u zavisnosti od postavljenih tema u dnevni red pregovora.

Pregovaracki tim ce imati mandat da vodi pregovore na politickom nivou i da pruža jasan politicki okvir za tehnicke pregovore.

Što se tice pregovaraca i radnih pregovarackih grupa – do sada smo dogovorili
sa Evropskom Komisijom da c´e pregovori biti organizovan u tri radne grupe:

1 . Radna grupa o trgovinskim pitanjima;
2 . Radna grupa za aproksimacije zakonodavstva;
3. . Radna grupa o politickim saradnjama.

Pregovarac o trgovinskim pitanjima imenovan je Zamenik Ministra Trgovine i Industrije, gospodin Bernard Nikaj.

Pregovarac za aproksimaciju zakonodavstva i politicke saradnje je imenovan Pomocnik Ministra za Evropske Integracije, g. Gëzim Kasapolli.

Pregovaraci c´e funkcionisati unutar politickog okvira pružane of pregovarackog tima i da c´e imati mandat diskusiju i pregovaranje svih detalja predloženog sporazuma.

Poštovani,
Ocekujemo da pregovori o SSP- u  pocinju u jesen ove godine, a mi nameravamo da zakljucimo sa pregovorima u prolece sledece godine.
U saradnji sa Evropskom Komisijom dogovorili jedan intenzivni vremenski raspored pregovora.

U okviru pregovora bice održana 4 sastanka na nivou glavnih pregovaraca – održace se u oktobru, novembru, februaru i maju. U meduvremenu ovi sastanci c´e biti ispunjeni sastancima radnih grupa.

Pregovori c´e biti sprovedeno prema pregovarackih poglavlja i na pocetku c´e se pregovarati o trgovinskim pitanjima, zatim o pitanjima aproksimacije i na kraju
ce se pregovarati o politikama saradnje.

Treba napomenuti da pokretanje pregovora pronašla naše institucije pripremljene.

Ima vec 3 meseca otkako su pocele tehnicke pripreme u pregovorima o trgovinskih pitanja i pitanja aproksimacije.

Što se tice pitanja trgovine, Ministarstvo Trgovine i Industrije je uradio dobar posao u okviru diskusija sa poslovnim sektorom i finalizacije liste proizvoda koja c´e biti predmet pregovora u okviru SSP-a .

U okviru aproksimacije zakonodavstva, sada sa svim odgovornim institucijama završeni su prvi nacrti pregovaracke pozicije u ovim oblastima:

– Pružanje usluga;
– Javne nabavke;
– Intelektualnog prava i industrijske svojine;
– Slobodno kretanje kapitala;
– Pravo osnivanja;
– Drumski transport;
– Zaštita licnih podataka;
– Usluge i elektronska komunikaciona mreža;
– Konkurencija i državna pomoc;
– Javna preduzeca, sa specijalnim i iskljucivim pravima.

Uradeni rad tokom ova 3 meseca i finalizacije pregovarackih pozicija c´e omoguciti da se kvalitetno pokrene pregovaracki proces i zaštita interesa gradana i biznisa.

Na kraju, želim da se zahvalim svim institucijama koje ucestvuju u naporan rad obavljen do sada u pripremi za pokretanje pregovora o SSP.
Hvala vam na pažnji .

Govor o procesu liberalizacije viznog režima

Poštovana predsednice,
Poštovani predstavnici civilnog društva,
Dame i gospodo,

Od 14. juna 2012 godine, kada smo primili mapu puta za liberalizaciju viznog režima smo bili angažovani na sprovodenje kriterijuma koji su bili vezani ovim procesom. Ubrzo nakon što smo dobili mapu puta za liberalizaciju viznog režima, Evropska Komisija organizovala je misiju za utvrdivanje cinjenica koja je ocenila zakonodavni, strateški okvir, i sprovodenje kriterijuma.

Kao rezultat misije za procenu stanja, februara ove godine, Evropska Komisija je objavila izveštaj sa preporukama koje su ukljucene u akcioni plan za liberalizaciju viznog režima.

Za to vreme smo održali tri sastanka sa visokim zvanicnicima Evropske Komisije i takozvane SOM, tj. ista praksa kao i kod zemalja u regionu.

Osim toga, za sve ovo vreme lokalne institucije su izveštavali na svakom sastanku visokih zvanicnika o dostignucima koje su preduzete tokom perioda izveštavanja. Zakonodavni okvir je završen, osim jednog zakona koji je još kod zvanicnika EU za komentare. Takode smo uspeli da sastavimo sve podzakonske aktove i ispunimo strateški okvir, ali smo postigli i konkretne rezultate tokom realizacije svih blokova za liberalizaciju viznog režima.

Osim toga, smo funkcionisovali unutrašnju strukture naše zemlje, gde smo organizovali 9 sastanaka Upravnog Odbora za Liberalizaciju Viznog Režima, ovaj najveci  lokalni forum koji uživa punu podršku Premijera, a u ovim sastancima su prisustvovali i kljucni zvanicnici institucija Republike Kosovo, ovi sastanci su bili praceni sa sastancima tehnickog nivoa koji su procenili i raspravili  sprovodenje kriterijuma u pitanju.

Ako mi dozvolite ja bih želela da se zaustavim kod blokova jedan po jedan, tako da repatrijacija i reintegracije, imamo konkretne rezultate kako na sprovodenju bilateralnih sporazuma tako i u reintegraciju repatrijnih osoba.

U ovom bloku treba nam znacajna posvecenost opštinskog nivoa, posebno opštinski službenici za povratak i zajednice treba da bude dinamicnija u obavljanju zadataka koji im pripadaju kao drugi izazov ostaje potpisivanje sporazuma o readmisiji sa zemljama porekla, kao što su Turska, Pakistan, Avganistan, Nigerija, Obala Slonovace, itd., ovo se traži prema kriterijumima važeceg domaceg zakonodavstva, gde mi preuzimamo odgovornost za prihvatanje ilegalnih migranata iz drugih zemalja koje koriste teritoriju Kosova kao tranzitnu teritoriju da ilegalno emigriraju na drugoj zemlji, zbog toga treba da pregovaramo i potpišemo sporazume o readmisiji sa tim zemljama.

Takode, kod bezbednost dokumenata su napravili napredak, sada imamo jednog operatera koji snabdeva našu zemlju sa biometrijskim pasošima sa najvecom sigurnošcu u regionu a i šire. Takode, pripreme za izdavanje biometrijskih licnih karata su završeni, a ocekuje se da c´e u novembru ove godine ce poceti njihovo izdavanje.

U ovom bloku izazov ostaju registri na opštinskom nivou, primena novog sistema civilnog stanja, potpuno vracanje svih maticnih knjiga koja se nalaze u Srbiji, koja su pocela da se vrate, ali ono što sad treba da se uradi je da se digitalizuju ove knjige i da se koriste kao sredstvo za proveru licnih podataka bilo kad se sumnja na tacnost licnih podataka naših državljana.

Bilo je uspeha u drugom bloku, odnosno Integrisano Upravljanje Granicom i upravljanje migracija i azila. Važno je napomenuti da granice Kosova su sada sve pod kontrolom snaga Republike Kosovo, oprema i kadrovi su postavljeni i postojeci sporazumi sprovode bez vecih problema.

Medutim, jedan od najvecih izazova leži tacno u ovom bloku a to je ilegalna migracija, kao što znate, nakon potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja sa Srbijom je bio veliki priliv kosovskih gradana prema EU koji su koristili teritoriju Srbija da stignu do svog odredišta.

Rezultat toga ovi ljudi su uglavnom završili po centrima za strance u Madarskoj, i otprilike se procenjuje da su bili oko 5000 ljudi koji su pošli na taj put. Da bi adresirali ovaj fenomen, ako ne preduzmemo korake i na povecanje svest naših gradana ali smo preduzeli mere da kazne krijumcare koji su prevarili ove gradane, a kao rezultat toga došlo je do drasticnog smanjivanja broja u drugoj polovini godine.

Poštovani, to je pravi izazov za proces liberalizacije viznog režima i više smo nego sigurni da ovaj izazov c´e biti adresirano u svim relevantnim izveštajima, bez obzira na one za evropske integracije, kao što je izveštaj o napretku, ili da je za liberalizaciju viznog režima ili u posebnim izveštajima o migracijama.

Važno je napomenuti da sprovodenje kriterijuma u drugom bloku, narocito u IUG-u zahteva visoke troškove pošto je potrebna specijalizovana opremo i specijalna obuka za sprovodenje ovih kriterijuma.

Što se tice treceg bloka koji pokriva Bezbednost i javni red treba napomenuti da je ovaj blok sa najvecim brojem i najsloženijim kriterijuma u poredenju sa drugim blokovima.

Što se tice napretka, treba napomenuti da pored kompletiranja u visokoj meri pravnog i strateškog okvira u ovom bloku je postignut napredak u borbi protiv negativnih pojava u kojoj:

• Samo u prvoj polovini 2013 godine, su preduzete 69 policijskih operacija protiv trgovine ljudima,  otvorena su 47 novih slucajeva, identifikovane su 32 žrtve trgovine ljudima  a 28 od njih je dobilo pomoc.

• Strategija protiv trgovine narkoticima se sprovodi. U prvoj polovini 2013 godine, 375 slucajeva su sa trgovinom narkotika, 607 su osumnjicenih a 382 uhapšenih.

• U prvoj polovini 2013 godine, Finansijska Obaveštajna Služba je otvorila 74 slucajeva sumnjivih aktivnosti pranja novca, a 14 je dostavljeno Tužilaštvu.

Takode, Agencija za Upravljanje Oduzetom Imovinom je dobila 17 rešenja za oduzimanje i zaplenjivanje i prodala oduzetu imovinu putem aukcija.
Inicijativom Tužilackog Saveta je pocelo da se razvija pracenje registra (track record) koji sadrži podatke o slucajevima korupcije i organizovanog kriminala.

Ovaj mehanizam je operativan i podržava se od jedne medu-institucionalne grupe. Ovaj mehanizam c´e obezbediti harmonizovan pristup prema kategorizaciji dela iz Krivicnog Zakonika i obezbedice da podaci budu dobijeni kada god se ukaže potreba, to je takode jedan od najvažnijih kriterijuma bloka koji  je vec popunjen.
Što se tice saradnje u sprovodenju zakona

Postigli smo sporazum o saradnji sa carinama ovih zemalja: Austrije, Bugarske, Madarske, Republike Ceške, Nemacke, Irske, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske, Kanade, Sjedinjenih Americkih Država i Suadijske Arabije. Do sada je Vlada Kosova potpisala sporazume u oblasti sprovodenja zakona sa Austrijom, Švedskom, Hrvatskom, Albanijom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom; sporazum o borbi protiv trgovine ljudskim bicima sa Francuskom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom; sporazum o bezbednosti sa Nemackom; i jedan sporazum o borbi protiv organizovanog kriminala i nedozvoljene migracije sa Madarskom. Takode su u procesu pregovaranja sporazumi o policijskoj saradnji sa Turskom, Švajcarskom i Estonijom.

Policija Kosova ulaže napore da na proaktivan nacin razmotri mogucnosti saradnje sa evropskim agencijama za sprovodenje zakona posebno sa EUROPOL-om. Tako da je PK  tokom 2013.godine održala 4 operacionalna sastanka sa EUROPOL-om, dok su u toku tri zajednicke istrage, na redovnoj osnovi PK ucestvuje na dešavanjima koje organizuje EUROPOL. Ovo ce biti jedan od teško izvodljivih kriterijuma iz razloga što je onemoguceno clanstvo u EUROPOL-u i INTERPOL-u. Medutim, preporucuje se nastavak održavanja i daljeg razvoja kontakata sa ovim mehanizmima, a tamo gde je moguce  produbiti saradnju, posebno u operacionalnom smislu.

Kosovo je završilo sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoci sa Hrvatskom, Makedonijom i Turskom; sporazum o izrucivanju sa Makedonijom i Turskom; i sporazum o prebacivanju osudenih lica sa Belgijom, Švajcarskom, Makedonijom, i Turskom.

Pregovori sa Nemackom, Italijom i Albanijom, o uzajamnoj pravnoj pomoci, izrucivanju i prebacivanju osudenih lica su završeni, dok je sporazum potpisan sa Italijom u junu 2013. Godine. Takode se nastavlja sa pregovorima za sporazume o pravnoj saradnji za krivicna dela sa Crnom Gorom i Slovenijom, dok ce pregovori sa Madarskom, Austrijom, Bugarskom i Katarom uskoro zapoceti. Kosovo se približilo još 23 državama u pregovorima za dalje sporazume.

Što se tice cetvrtog bloka, odnosno slobode kretanja i poštovanje prava zajednica, vredno je naglasiti da sloboda kretanja unutar teritorije Kosova nije problematicna, osim na njenom severu. Situacija na severu ima politicki prizvuk i zavisi u potpunosti od toka politickog dijaloga. Vlada je u procesu razgovora i veruje se da ce postepeno rešavanje problema na severu doprineti slobodi kretanja na celoj teritoriji Kosova.

Etnicki motivisane kriminalne aktivnosti se istražuju od kosovskih vlasti. Po statistikama Sudskog Saveta Kosova, tokom 2012. Godine, 3 meduetnicka  slucaja su procesuirana, od kojih je 1 rešen, a dva su još uvek u postupku. Dok su u prvom tromesecju 2013. Godine procesuirana 5 slucajeva kriminalnih aktivnosti sa etnickim motivima, od kojih su 2 nasledena. Što se odnosi na slucajeve koje istražuje Odeljenje opšteg kriminala i teških kriminalnih dela Osnovnih Tužilaštva, ona su primila  5 krivicnih prijava, dok su 3 krivicne prijave nasledene..

U okviru napora za bezbednost manjina i sprecavanje ovih incidenata, Opštinski Saveti za Bezbednost Zajednica, kao konsulatativni organi u okviru opština, su aktivni u 32 opštine i pasivni u 5 opština, uglavnom u opštinama sa srpskom vecinom kao što su one na severu, kao i  Štrpce i Ranilug. Izazov ostaje u ovom bloku obezbedivanje jedne nediskriminujuce klime za sve zajednice, ne samo za one etnicke, polne ili verske, vec i za druge zajednice kao što je LGBT zajednica. Posebno u institucionalnom smislu treba da se istraže i otkriju vandale odgovorne za incident Kosovo 2.0 i da povecaju svest protiv- diskriminacije bilo koje zajednice.

Dame i gospodo, tražim izvinjenje ako sam odužila više nego što ste ocekivali, ali proces liberalizacije je složen i obiman. Kao što sam ranije rekla mi ocekujemo misije za procenu koje su godinu dana ranije uradile prvu procenu, a to znaci 3 meseca posle dobijanja prirucnika, ali sada smo spremni da docekamo novu rundu procene o nepristrasnom sprovodivanju kriterijuma  i na nacelima zasluge.

Last modified: август 15, 2022