Priština, 10. novembar 2023
Prvi potpredsednik Vlade za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, danas je bio deo panela na redovnom godišnjem konsultativnom sastanku visokog nivoa, šestim po redu, sa institucionalnim akterima, stručnjacima i predstavnicima iz civilnog društva.
U organizaciji Agencije za Rodnu Ravnopravnost (ABGJ), u okviru Kancelarije Premijera, u saradnji sa Kosovskim Centrom za Rodne Studije (QKSGJ), ovaj sastanak se ove godine fokusirao na zalaganje Kosova prema procesu Evropskih Integracija iz rodne perspektive.
Celi govor zamenika premijera Bislimija:
Poštovana predsednice Krasniqi,
Poštovana poslanice Fejza,
Poštovana gđo. Rashitaj,
Poštovani g. Hoxha,
Poštovana ambasadorko Barišić,
Poštovani panelisti,
I za mene je posebna čast što ste mi pružili priliku da budem deo ovog panela na kome razgovaramo o zalaganju Kosova prema Evropskoj Integraciji, iz rodne perspektive. Za mene, prvo, naslov znači da je pravičan tretman rodne perspektive preduslov za uspešnu evropsku integraciju, drugo, znači da nam postavljanje rodne perspektive kao prioriteta donosi dodatne benefite u okviru evropskih integracija i treće što je i najvažnije je rodna perspektiva koja se nije tretirala koliko je trebalo i stoga se smatra problemom. Moramo adresirati rodnu perspektivu i na našem putu ka Evropskoj Uniji. Mislim da se problem može rešiti ako su ispunjena četiri preduslova:
Prvo, mi možemo rešiti samo problem koji postoji. Činjenica da se bavimo rodnom perspektivom ka evropskim integracijama znači da imamo ozbiljan problem sa rodnom neravnopravnošću ili ne obraćamo dovoljno pažnje na rodnu perspektivu u izgradnji naših politika. Drugo, mislim da je preduslov naša savetnost o postojanju ovog problema. Ali to nije dovoljno ako nismo voljni da nju i naslovimo. I četvrto, nemamo sposobnost da postavimo finansijske i ljudske resurse da rade na izgradnji politika i njihovom implementacijom kako bi se ovaj jaz u nejednakosti, ako se ne može otkloniti, barem sveo na prihvatljive dimenzije za društvo.
Ja verujem da problem nejednakosti sa kojim se suočavamo, nije ni dobrovoljan problem niti je egzogen. To nije uvezeni problem i nije nešto što je jedan od polova dobrovoljno izabrao. U tom kontekstu, mislim da nemamo jak signal da smo spremni da se suočimo sa ovim problemom, kada je preko 90% učesnika ovde žena, jer se stvara utisak da je to dobrovoljan problem i mi se sastajemo da vidimo kako ćemo promeniti naš pristup, kako bismo mogli izaći iz ove zamke u koju se nalazimo.
Mislim da su žene najmanje odgovorne za situaciju u kojoj se nalazimo, stoga je verovatno trebalo sagledati i sastav panela učesnika debate, da se vidi da ako nije primarni problem muškog pola, to je sada zajednički problem našeg društva i koji možemo adresirati samo zajednički.
Eliminacija nejednakosti na Kosovu mora se postići u nekoliko faza, pri čemu je početna i najvažnija faza osnaživanje žena unutar porodice. Mislim da tu počinje nejednakost, koja onda počinje kao norma i doživljava se kao nešto prihvatljivo i za društvo. Poslednjih godina osnaživanje žena u porodici vidimo kao prioritet. Postoji zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, neke strategije za prevenciju nasilja u porodici, adresiranje nasilja u porodici, dodatna budžetska izdvajanja za adresiranje nasilja u porodici i vođenje računa o članovima porodice koji su bili izloženi nasilju u porodici, znači postoje neke mere kroz koje smo pokušali putem naših strategija i odluka da osnažimo žene u porodici. Istovremeno, uz finansijske intervencije, kao što su dečiji dodaci koji se uplaćuju na majčin bankovni račun, porodiljski dodaci koji se isplaćuju i ženama koje nisu mogle da uključe na tržište rada, pokazuju da imamo prilično prioriteta u osnaživanju žene u porodici.
Drugi korak koji smatram veoma važnim je osnaživanje žena u ekonomskom životu. I ovde postoje neke dimenzije koje se moraju tretirati potpuno drugačije jedna od druge. Na primer, osnaživanje žena može se prvo izvršiti kroz povećanje učešća žena u ekonomskom životu kako bi što više žena ostvarilo ekonomsku nezavisnost ili doprinele stvaranju dodatnih prihoda za porodična domaćinstva. To se može učiniti direktno kroz politike zapošljavanja ili aktivnih mera zapošljavanja, ali i indirektno.
Na primer, čak i izgradnja dečjeg vrtića ima direktan i indirektan učinak. Direktno jer skoro 100% zaposlenih u vrtićima čine žene, ali postoji i indirektan efekat jer svaka porodica koja šalje svoju decu u vrtić ima dodatnog vremena da direktno uključi na tržište rada, odnosno da prati stručnu obuku ili profesionalne kvalifikacije koje povećavaju njenu sposobnost pronalaženja posla. Onda, osim izgradnje vrtića, može dati i dodatni doprinos društvu ukoliko se svi vrtići oslobode obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost, iz razloga što je time privlačnije slati decu u vrtić i dodatno zapošljavati žene u ovom sektoru.
Putem aktivnih mera zapošljavanja mogu biti napadnute one kategorije koje su više suočene sa ovim problemom, mislim da smo merama Vlade u poslednje dve godine imali ogroman uticaj na smanjenje ovog jaza. Obezbedili smo dodatne stipendije uglavnom za devojke, sa prioritetom za one iz ruralnih sredina, tako da se njihova sposobnost da nađu posao enormno uveća, ali smo takođe pružili podršku za svako zaposlenje koje se nudi ženama.
Dodatno smo osnažili i s druge strane, kroz osnaživanje žena u donošenju ekonomskih odluka, kroz mere koje ciljaju, bilo u poljoprivredi, start-up-u, postojeće ekonomske aktivnosti, za biznise koji su u vlasništvu žena. Podrška je bila direktna kroz grantove, indirektna kroz subvencionisanje kamatnih stopa, obezbeđivanje dodatnih pogodnosti u svakom slučaju kada je vlasnik žena, te kroz mere koje potom osnažuju žene u poslovanju, povećavajući pristup imovini. Izveštaj o napretku navodi da se samo do 2022. godine broj imovine koja je u toku godine preneta na žene učetvorostručio. Negde između 1.500 i otprilike 7.000 nekretnina je preneseno na žene samo do 2022. godine. U okviru mogućnosti, mislim da nikada nismo uradili malo, ali sve dok se mi sastajemo da razgovaramo o rešenju problema nejednakosti, čini se da nismo učinili dovoljno da se ovaj problem skine sa dnevnog reda.
Jedan drugi element za koji mislimo da treba da uradimo mnogo je osnaživanje u donošenju odluka, to se radi kroz promociju politika ali i obuka koji osnažuju rast žena unutar, recimo, internog tržišta rada u javnim preduzećima, ali i unutar javne uprave prema pozicijama odlučivanja.
Ali to se radi indirektno kroz borbu protiv stereotipa, na primer, video sam studiju Instituta Ri-Invest, gde se kaže da oko 50% žena ima malo ili nimalo interesa da budu promovirane na radnom mestu.
Ali ako pogledamo razlog zašto nisu zainteresovane, je jer neke od njih smatraju da su šanse da budu promovisane manje, potrebno je vremena da se to adresira, da se promene stereotipi, bilo u zapošljavanju, bilo u inicijativama usponu u karijeri, ali i donošenju odluka za izbor zanimanja u karijeri. Stipendije koje nudimo za STEM kategoriju uglavnom imaju ovaj cilj, da razbiju stereotipe da ova zanimanja nisu za žene.
Još jedna aktivnost, gde mislim da mi treba da se angažiramo u borbi protiv nejednakosti, a ovaj problem, kako je predsednica takođe istakla, da problemi nejednakosti nisu samo problemi sa kojim se susreću nerazvijene zemlje već postoje i unutar zemalja Evropske Unije, juče smo takođe razgovarali o nekim protestima koji su održani na Islandu da bi se adresirao ovaj problem, a to je jaz u platama.
Mislim da Kosovo ovde stoji malo gore od drugih zemalja i da treba videti u kojoj meri možemo da gradimo politike koje rešavaju jaz u platama koji postoji na polnoj osnovi.
I ovaj zadnji deo, za koji mislim da je poslanica Fejza jako dobro adresirala, ima veze sa povećanjem mogućnosti, povećanjem učešća žena u političkom životu, u donošenju političkih odluka, mislim da smo tu jako dobro koračali. Ako vidite procenat žena u političkom životu na Kosovu, govorim uglavnom o centralnom nivou, jer mislim da na lokalnom nivou nismo dobri, ali na centralnom nivou prevazilazimo neke zemlje unutar Evropske Unije. A ovde mislim da je Lëvizja Vetëvendosje dala dovoljan doprinos kroz politički život u Skupštini, ali i u upravljanju. Na primer, u Skupštini sam danas izračunao da je od 17 rukovodećih pozicija, predsednik Skupštine, potpredsednik Skupštine, predsednik Poslaničke Grupe, predsednici komisija, potpredsednici komisija, od 17 vodećih pozicija, u Lëvizja Vetëvendosje – 9 zauzimaju žene, iako samo 38 odsto poslaničkih mesta zauzimaju žene Lëvizja Vetëvendosje, ali na rukovodećim mestima imaju oko 56 odsto pozicija. To pokazuje da dajemo svoj doprinos da ti problemi postanu što više od drugog reda, odnosno dođu do izražaja.
Ali, i u Vladi, ako pogledate Vladu Republike Kosovo, imamo dve žene zamenice premijera i jednog muškarca, dok su glavni resursi države privreda, trgovina, industrija, obrazovanje, jedno vreme takođe zdravstvo, spoljna politika, pravosuđe, vode se od žena i mislim da mogu s ponosom reći da rade izuzetno odličan posao. Ali, čak i iza posla koji radimo mi i drugi ministri, glavni posao obavljaju šefovi kabineta, od kojih većinu imamo žene, koje su zapravo pravi ministri u našim kabinetima.
Hvala vam još jednom na prilici.
Last modified: децембар 8, 2023
