Ministar Çollaku je u Skupštini predstavio Nacrt Zakona o presretanju elektronskih komunikacija

Priština, 23. januar 2015. godine – Ministar Inostranih Poslova g. Bekim Çollaku, je na današnjoj sednici Skupštine Republike Kosovo, predstavio na prvom razmatranju Nacrt Zakona o presretanju elektronskih komunikacija, isticuci da je Nacrt Zakona deo paketa zakonodavstva koji se nadovezuje sa procesom liberalizacije viza, i izraden je na osnovu evropskih standarda.

U nastavku možete naci govor Ministra za evropske integracije g. Bekim Çollaku.

Poštovani Predsednice Skupštine,
Poštovani poslanici,

Dozvolite mi da pred Vama predstavim Nacrt Zakona o presretanju elektronskih komunikacija. Izrada ovog Nacrta Zakona je pocela kao zahtev Evropske Komisije, u okviru procesa liberalizacije viza, u februaru 2014. godine.

Prvi nacrt Nacrta Zakona je izvršen od strane Ministarstva za evropske integracije. Prvi nacrt je uzeo za osnovu Rezoluciju Saveta od dana 17. januar 1995. godine o zakonitom presretanju telekomunikacija, konvenciju protiv kibernetickog kriminala Saveta Evrope 2001. godine i Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda 1950. godine.

Takode, Nacrt Zakona je uzeo za osnovu i model pravnog regulisanja ovog pitanja od zemalja clanica EU-a kao što su Italija, Nemacka, Austrija, Engleska, Francuska. Na nivou EU-a ne postoji jedinstveno regulisanje presretanja. Na nivou država clanica, delokrug presretanja, pristup elektronskim komunikacijama, kapacitet presretanja, poverljivost presretanja, sigurnost presretanja, kategorije podataka koje se trebaju cuvati i vremenski period do kada treba cuvati ove podatke, izveštavanje, kompenzacija, i nadgledanje, se razlikuje od zemlje do zemlje.

Nakon završetka prvog nacrta, poceo je proces preliminarnih konsultacija na nivou Vlade. Dok, zatim je poceo i proces javnih konsultacija sa civilnim društvom. Ukupno su održana sedam (7) sastanaka i ukljucen je CIVIKOS, mreža svih organizacija civilnog društva na nivou Kosova. Tokom javnih konsultacija, svaka izmena-dopuna u Nacrtu Zakona je prosledena civilnom društvu na dodatnim komentarima.

Nacrt Zakona je konsultovan na intenzivan nacin sa Evropskom Komisijom i EULEX-om. U tom smislu, Evropskoj Komisiji je trebalo 6 meseci da analizira svaki aspekat Nacrta Zakona. Na kraju smo se složili o konacnoj verziji Nacrta Zakona u skladu sa zakonodavstvom EU-a.

Ustav garantuje ljudska prava, ukljucujuci i pravo na privatnost, i neminovno odreduje i ogranicenje privatnosti. U kontekstu Nacrta Zakona o presretanju se ne krši pravo na privatnost koja je definisana u tacci 3. Clana 36. Ustava. Nacrt Zakona, definiše da “operator mreže i provajder usluga odgovaraju samo zakonitom nalogu” što znaci da nijedan licni podatak se ne može preneti od strane mrežnih operatera kod agencije za sprovodenje zakona bez jednog zakonitog naloga.

Nacrt Zakona odreduje jasno zakonsku nalog. Medutim, pravo na privatnost, u kontekstu presretanja se može ograniciti, samo ukoliko su ovi podaci predmet koji se odreduje u krivicnom zakonodavstvu i u kontekstu ogranicenja i izuzetaka koji su utvrdeni za zaštitu licnih podataka ukljucujuci, nacionalnu bezbednost, nacionalnu zaštitu, javnu bezbednost, sprecavanje, istraživanje, otkrivanje i gonjenje krivicnih dela.

Nacrt Zakona o presretanju se nadovezuje sa Kodeksom krivicnog postupka, Zakonom o AKI-u, Zakonom o zaštiti licnih podataka i Zakonom o elektronskim komunikacijama. Ove institucije, obavljaju svoju aktivnost prema relevantnim zakonima i podležu demokratskom nadgledanju i kontroli. U kontekstu Nacrta Zakona o presretanjima, ova institucije obavljaju njihovu aktivnost u oblasti presretanja zbog nacionalne bezbednosti, nacionalne zaštite, javne bezbednosti, sprecavanja, istraživanja, otkrivanja i pracenja krivicnih dela, samo na osnovu pravnog naloga koji je odreden u Nacrtu Zakona o presretanju.

Hvala Vam na pažnji.

Last modified: август 12, 2022