Kosovo i EU diskutuju o poljoprivredi, šumarstvu, ribarstvu i bezbednosti hrane

Priština 5. mart 2014.- Predstavnici kosovskih vlasti i Evropske unije sastali su se u Prištini radi diskusije o razvojima događaja u oblastima poljoprivrede, razvoja sela, šumarstva, ribarstva i bezbednosti hrane. Diskusija je održana u okviru redovnog dijaloga u vezi sa procesom stabilizacije i pridruživanja.

Diskusija je bila proširena na široku tematsku oblast kao što je jačanje kontrole uvoza hrane i životinja, jačanje bezbednosti hrane unutar Kosova, sistematizacija unosa podataka u bazu podataka za identifikaciju, registraciju i kretanje životinja, poljoprivredna uvozna i izvozna statistika i radni učinak Kosovske laboratorije za hranu u veterinu.

Podrobnija diskusija u vezi sa ovim temama vršena je u svetlu tekućih pregovora Kosova sa EU u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a u kojem će poljoprivreda i trgovina u poljoprivredi i poljoprivrednim prehrambenim proizvodima imati centralno mesto. Tokom diskusija u vezi sa dijalogom za SIP zaključeno je da je, što se tiče pitanja zdravlja životinja i zakonodavstva u vezi sa bezbednošću hrane, Kosovo postavilo dobru osnovu za sprovođenje standarda EU, ali i da Kosovo mora da ulaže dalje napore na primeni tih standarda. Tome će pomoći i predstojeća raspodela inspektora iz opština u Agenciju za hranu i veterinu.  Osim toga, poljoprivrednici treba da razumeju zašto je u njihovom najboljem interesu da, na primer, prijavljuju kretanja životinja, njihova rođenja i smrti tako da hrana životinjskog porekla može da bude praćena.
Potrošaći na Kosovu zaslužuju da konzumiraju hranu koja je podjednako bezbedna kao i u ostalim zemljama Evropske unije. Da bi se to ostvarilo, standardi EU moraju da budu poštovani na svim nivoima: na kontroli uvoza i izvoza, pri registraciji životinja, koje su prakse dozvoljene pri uzgoju hrane, na koji se način hrana prerađuje, označava i zatim stavlja u prodaju.

 

Na tom putu intervenišu mnoga kontrolna tela koja garantuju te standarde: zdravstveni radnici, inspektori, veterinari, laboratorije. Sve je to uspostavljeno na Kosovu i radi na jačanju standarda EU. Ali operateri hrane, bez obzira da li se radi o poljoprivrednicma ili prerađivačima hrane, takođe moraju da promene svoje ustaljene prakse kako bi zadovoljili te standarde. Stoga su u žiži ovog sastanka bili su napori Kosova da u to ubedi svoje operatere.

Tokom diskusija je takođe ispitana sopstvena podrška Kosova poljopriovredi, uključujući povezana plaćanja za neke od poljoprivrednih proizvoda, kao i šema zajmova za selo kako bi se pomoglo poljoprivrednicima i operaterima da se modernizuju radi zadovoljavanja standarda EU. Te ograničene šeme su se pokazale uspešnim i biće proširene kako Kosovo bude povećavalo svoj deo budžeta namenjen poljoprivredi i proizvodnji hrane. Takve mere će pomoći Kosovu da, u srednjeročnom periodu, koristi šemu IPARD Evropske unije, što predstavlja prvi korak ka integraciji u Zajedničku poljoprivrednu politiku. Takođe su vođene diskusije u vezi sa jednim brojem sektora, kao što su proizvodnja organske hrane ili vina na Kosovu (koji su nedavno imali veliku korist od povećanja izvoznih kvota za izvoz u Evropsku uniju).

Takođe je vođena i obimna diskusija o šumarstvu pošto Kosovo namerava da uravnoteži korist od tog obimnog resursa putem potrebe da očuva te šume za naredna pokoljenja. Eksploatacija šuma treba da bude vršena na jedan održiv način, što takođe podrazumeva kontrolu ilegalne seče šuma, nečeg sa čim Kosovo pokušava da se izbori putem raznih strategija i akcionih planova, na nacionalnom i opštinskom nivou.

Tokom sastanka je razmatrano i kako na najbolji mogući način usredsrediti pomoć EU u tom sektoru. Poljoprivreda i bezbednost hrane imale su do sada veliku korist od obimne pomoći (na primer, EU je dala svoj doprinos šemi zajmova za selo) i taj prioritet će biti nastavljen i u budućnosti korišćenjem sredstava EU u narednoj godini za izgradnju pogona za uklanjanje otpada životinjskog porekla na čist i ekološki prihvatljiv način.  Ovaj sektor će i dalje biti prioritet, čime će EU biti omogućeno da pruži podršku sopstvenim strategijama Kosova za poboljšanje standarda i konkurentnosti.

Osnovne informacije

Dijalog za SIP je okvir pod kojim Evropska unija i vlada Kosova vode redovne tehničke i političke razgovore u vezi sa planom EU.  Dijalog za SIP nadgleda i prati sprovođenje reformi na Kosovu i utvrđuje na koji način EU može da pruži pomoć u tom procesu. Sektoralnim i plenarnim sastancima u vezi sa Dijalogom za SIP zajedno predsedavaju Evropska unija i vlada. Svaki sastanak se završava zajedničko dogovorenim propratnim  postupcima koje treba da sprovedu kosovske vlasti.
Tokom sektoralnih sastanaka pokriveno je sedam oblasti i one tesno prate format dijaloga koji EU ima sa drugim kandidatima za pridruživanje i potencijalnim kandidatima. Te sedam oblasti su:

– Pravda, sloboda i bezbednost
– Inovatorstvo, informatičko društvo, socijalna politika, obrazovanje i kultura
– Trgovina, industrija, carina i oporezivanje
– Unutrašnje tržište, konkurencija, zaštita potrošača i zdravlja
– Poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i bezbednost hrane
– Transport, životna sredina, energija, regionalni razvoj
– Ekonomska i finansijska pitanja, statistika

Vreme koje protekne između sastanaka omogućuje sprovođenje preporuka i dodatnih postupaka naknadnog praćenja. Očekuje se da će u julu 2014. godine biti održan plenarni sastanak na kojem će biti razgovarano o prioritetima reforme.  Zaključci sa sastanaka su javni i mogu se pročitati na vebsajtu kancelarije EU i na sajtu http://www.mei-ks.net.

 

Last modified: август 15, 2022