Ne postoji skraćen put za EU…, niti za ilegalne emigrante

Priština, 24. decembar 2014. godine – Na jednom izdanju za dnevni list „Zëri“, Ministar Çollaku je govorio o ilegalnim migracijama i liberalizaciji viza.

Dug i složen proces integrisanja Kosova u Evropskoj Uniji (EU) nosi sa sobom niz problema. Jedan od njih, koji me prati od mog prvog radnog dana, je ilegalna migracija. Razlozi koji podstiču građane naše zemlje (ali i one iz mnogih zemalja širom sveta) ka jednom sličnom cilju su različite prirode.

U slučaju Kosova, dva pitanja ovog problema koja se mogu smatrati ključnim su teška socijalno-ekonomska situacija i nedostatak liberalizacije viza. Dok će za rešavanje prvog pitanja trebati još mnogo godina, to ne bi trebalo da se desi i sa drugim pitanjem.

Da stanem odsada kod drugog pitanja i da je analiziramo. Suočavajući se sa ovim problemom, primetio sam da je stvorena jedna prihvatljiva pripovest, ali koja je u suštini pogrešna, da se ilegalna migracija dešava zbog toga što još uvek nisu liberalizovane vize za građane Kosova, koji žele da putuju u različitim zemljama EU-a.

Drugi deo ove pripovesti se obično nastavlja sa tvrdnjom da kada se liberalizuju vize (na jedan neobjašnjiv način) ilegalna migracija više neće predstavljati problem. Jadna takva zabluda pripovesti često nalazi i u raznim člancima i tekstovima koji se objavljuju o ovoj problematici. Stoga, smatramo da je veoma važno da se prvenstveno slažemo da ovaj problem postoji i da ga trebamo dobro shvatiti, odbacujući neke pogrešne predrasude.

Prvo, vizni režim nije jedan od faktora koji direktno uzrokuje ilegalne migracije. Možda se ova rasprostranjena zabluda hrani pogrešnom idejom  o tome šta će doneti liberalizacija viza. Liberalizacija viza ima svoje granice. Ukidanje viza će omogućiti građanima, koji ispunjavaju  potrebne uslove, da putuju za kratke posete u zemljama EU-a bilo da to rade za turizam, posete porodica ili sastanke u profesionalnom kontekstu, itd. To bi prvenstveno privodilo kraj dugim administrativnim procedurama za kratka putovanja građana koji su do sada ispunili uslove i nisu imali problema tokom dobijanja viza.

I nakon liberalizacije, biće i lica koja neće moći da otputuju u EU (oni koji su obuhvaćeni u bilo kakve ilegalne aktivnosti), tako da svako sumnjivo lice se može zaustaviti bilo od naše granične policije ili od strane jedne države članice EU-a. Pored praktičnog aspekta, liberalizacija viza će nam pojačati osećaj pripadnosti u evropskoj porodici, što će dati još veći podsticaj procesu reformi usklađivanja sa EU-om.

Međutim, i pored svega toga, teško da će pružiti rešenje pojedincima koji ne vide budućnost u svojoj zemlji. Ukratko rečeno, liberalizacija viza neće biti rešenje za one koji ovih dana žude ka granicama drugih zemalja, ugrožavajući sebe i njihove porodice, kretanjem na putovanja punim opasnostima, koja imaju minimalne šanse da rezultiraju konkretnim rezultatima.

Ovo nas vodi do druge pogrešne premise, da će ukidanje viza automatski zaustaviti ilegalne emigrante. Ukoliko se oslanjamo na iskustvo drugih zemalja Balkana, kojima je data mogućnost putovanja bez viza, broj tražioca azila je u nekim slučajevima imao porast nakon ukidanja viza. Ovo je poznata činjenica i upravo zbog ove činjenice su države članice EU-a nastavile da jačaju uslove i da povećaju uslove u ovom procesu.
Tako, pored postavljenih uslova u Vodiču Evropske Komisije, oni sada pridaju dodatnu važnost i pokazateljima učinka, odnosno ciframa ilegalnih migranata i tražioca azila. Postoji jedna povezanost problema ilegalne migracije sa procesom liberalizacije viza, ali ne na način na koji se obično predstavlja.

Njihovo jedino nadovezivanje nalazi se u činjenici da ilegalni emigranti mogu imati negativan uticaj u procesu liberalizacije viza, jer ilegalno migriranje služi kao merni mehanizam za države članice EU-a za rizik koji se može izazvati od moguće liberalizacije. To podrazumeva da što je veći broj tražioca azila, toliko će manja biti brzina u procesu za ukidanje viza.
Jedna druga predrasuda koja se često ponavlja jeste to da je ovo navodno novi problem za Kosovo. Novina možda leži u činjenici da ovaj naš tekući problem sada ima direktan uticaj u našoj perspektivi liberalizacije viza i da se može koristiti za trenutne političke svrhe. Međutim, istina je da slična stvar ide u prilog samo trgovcima i organizovanim kriminalcima koji orkestriraju ovaj proces. Za trgovce ljudima koliko se više širi da „svi izlaze“, toliko će više biti ilegalnih migranata i potencijalne dobiti za trgovce..

Stoga, ovde izuzetnu ulogu treba da igraju  i nezavisni mediji i civilno društvo, fokusirajući se na negativnim posledicama ovog fenomena za civilno društvo i našu zemlju. Talasi migranata, legalni ili nelegalni, su već duži period bili bolna realnost skoro svih naših porodica.

Iako možda nismo uvek koristili ovu terminologiju, azilanti, izbeglice, su deo naše realnosti, realnost koju trebamo da se naučimo da je uglavnom ostavimo istoriji. Vremena su se promenila  i ova promena je vidljiva za Evropu i svet – oni ne primaju azilante sa Kosova jer znaju da građani kosova nisu prognani i pod pritiskom, kao nekada. Svako ko koristi ovo kao izgovor (a sličnih ima nažalost puno) ne poštuje sebe i zloupotrebljava našu bolnu istoriju.

U svakom slučaju, mi treba da pružamo različita rešenja radi vidljivog smanjivanja ove pojave. Vlada Republike Kosovo treba da hitno preduzme konkretne radnje u narednim danima i nedeljama kako bi povećala aktivnosti, u cilju borbe protiv ovog dvostrukog zla za Kosovo.
Smatram ovo dvostrukim zlom jer sa jedne strane direktno škodi građanima i sa druge strane škodi procesu liberalizacije viza. Ilegalna migracija nije lak problem. Naprotiv, to je složen problem koji se hrani mnogim problemima, unutrašnjim i spoljnim faktorima, koji nisu i ne mogu biti u našim rukama.

U našem slučaju, dominantni razlozi se nadovezuju sa potrebom i snovima za boljim životom. Mi smo svesno da će značajne promene u ovom pogledu oduzeti vremena, ali treba da to uradimo zajednički. Međutim, nešto drugo šta možemo da uradimo u kratkom roku je to da ne duvamo vatri i da spajamo napore da se odliv mozgova naše zemlje smanjuje. To bi bila najbolja usluga koju možemo uraditi našim građanima i našoj zemlji u rešavanju ovog problema.

(Autor je Ministar za evropske integracije u Vladi Kosova. Artikal je napisan specijalno za novine “Zëri”)

 

Last modified: август 12, 2022