Priština, 20. novembar 2023
Prvi zamenik premijera za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, učestvovao je na okruglom stolu u organizaciji Instituta EPIK, gde je razmatran Izveštaj o Zemlji za 2023. godinu.
U svom govoru, zamenik premijera Bislimi je izrazio zahvalnost na prilici da otvoreno, objektivno ali i kritički razgovara o Izveštaju o Zemlji za ovu godinu.
On je rekao da ovaj izveštaj ima pozitivnu ocenu u mnogim oblastima koje se odnose na ekonomiju, slobodno tržište, usklađivanje sa standardima EU i sl.
“Ubrzana ekonomska integracija i približavanje prihoda sa EU i unutar Zapadnog Balkana u potpunosti se poklapa sa opredelenjem Vlade i napretkom koji je postignut u ekonomskim kriterijumima u ovom periodu”, rekao je on, pominjući sve oblasti u kojima je bilo napretka tokom ovog perioda vladavine.
Na kraju svog govora, zahvalivši se učesnicima na razgovoru, zamenik premijera Bislimi je rekao da: „Paket proširenja objavljen prošle sedmice vraća nadu da je proširenje EU ponovo u fokusu pažnje nakon decenije šutnje i stagnacije.” Snažno podržavamo “Plan Rasta” za Zapadni Balkan, jer ga vidimo kao korak u pravom smeru. EU treba se reformirati i proširiti. Takođe, čvrsto verujem da prednosti jedinstvenog tržišta EU treba da budu povezani i sa ekonomskim reformama i napretkom demokratije’.
Za ovim stolom prisutni su bili i ambasador EU na Kosovu, Tomas Szunyog, nemački ambasador u Republici Kosovo, Jörn Rohde, poslanici i drugi predstavnici institucija, kao i predstavnici organizacija civilnog društva.
Celi govor zamenika premijera Bislimija:
Poštovana predsednice Komisije za Evropske Integracije, gđa. Krasniqi,
Poštovani poslanici i poslanice Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani ambasadori Szunyog i Rohde,
Poštovani predstavnici civilnog društva,
Poštovani direktore Shasha,
Hvala vam puno na prilici da otvoreno, objektivno i kritički razgovaramo o ovogodišnjem Izveštaju o Zemlji.
Pre nego što govorim o sadržaju Izveštaja, dozvolite mi da ukratko dotaknem tri elementa. Prvo, kao što je rekla i predsednica Krasniqi, po prvi put se u izveštaju govori o konačnoj odluci EU da građani Republike Kosovo mogu da putuju bez viza u šengenski prostor od 1. januara 2024. godine, i mislim da je Vlada učinila odličan rad sa informativnom kampanjom koja se i dalje nastavlja i koliko ja znam danas je napravljen korak dalje gde je 40 ljudi sa Kosova, koji su uspešno završili kviz znanja procesa liberalizacije viznog režima dobili besplatno putovanje u Beč, prvog januara.
Druga stvar koju želim da napomenem je da ovogodišnji paket proširenja predlaže otvaranje pregovora za Ukrajinu i Moldaviju, te status kandidata za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju. Kao Vlada Republike Kosovo, pozdravljamo ovu odluku i vidimo je kao važan odraz EU u onome što mi vidimo kao geostratešku važnost ubrzanja širenja EU, kako sa zemljama Zapadnog Balkana tako i sa drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom. Ali želim da istaknem da u ovoj fazi, Kosovo ne samo da nema otvorene pregovore za članstvo u EU, već nema ni statut zemlje kandidata, a nije čak ni dobilo upitnik od Komisije.
Kao Kosovo, smatramo da ne postoji nijedan tehnički problem da Kosovo dobije status zemlje kandidata, a za ovaj status nema potrebe za punim priznanjem od strane svih država članica EU. Kašnjenja u rešavanju kosovske aplikacije u velikoj meri slabe poziciju EU na Kosovu i povećavaju skepticizam prema EU među građanima Kosova.
Treće za koje smatram da je veoma važno, kada govorimo o sadržaju, ima veze sa činjenicom da su negativne mere Evropske Komisije protiv Kosova i dalje na snazi i smatramo da je prisustvo ovih mera donekle imalo uticaj na procenu koja je urađena za Kosovo u izveštaju i da je u nekim slučajevima bila uglavnom subjektivna i nisu procenili reforme koje su se desile na terenu. Takođe, mere koje su na snazi su u suprotnosti sa nastojanjima regiona za ubrzanu integraciju u EU, posebno je u suprotnosti sa nedavnim inicijativama poput Plana Rasta i one za Jedinstveno Tržište. Stoga je veoma važno da EU što pre povuče ove mere, kako bi se fokus vratio na unapređenje evropskih integracija naše zemlje.
Što se tiče Izveštaja o Zemlji, dozvolite mi da počnem sa konstatacijom g. Shashe da postoji pozitivan rast u izveštaju. Na primer, pozitivna je ocena u mnogim oblastima koje se odnose na ekonomiju, slobodno tržište, usklađivanje sa standardima EU i sl.
Ubrzana ekonomska integracija i približavanje prihoda sa EU ali i unutar Zapadnog Balkana u potpunosti se poklapa sa posvećenošću Vlade i napretkom ostvarenim u ekonomskim kriterijumima u ovom periodu, kao što su:
• U oblasti konkurencije i ekonomskog rasta, posebnonapredovanje imamo u oblasti carina, poreza, socijalne politike i politike zapošljavanja, obrazovanja i kulture, kao i energetike.
• Dobar napredak je postignut i u oblasti usklađivanja sa unutrašnjim tržištem, gde je usvojeno 16 zakona i 35 podzakonskih akata koji su u skladu sa zahtevima iz SSP-a.
• Povećanje budžetskih prihoda za skoro 14%
• Uspešno formaliziranje privrede i radnih mesta
• Povećanje od 88% na godišnjem nivou direktnih stranih investicija
• Značajno smanjenje nivoa javnog duga
• Napredak u upravljanju javnim projektima
• Povećanje izvoza roba i usluga i povećanje stepena otvorenosti privrede
• Povećanje registracije novih preduzeća što se poklapa sa povećanjem razlike između otvorenih i zatvorenih preduzeća
• Stabilan finansijski sektor u odnosu na krize sa kojima se suočavamo
• Poboljšanje poslovnog okruženja
• Uspeh u digitalnoj transformaciji privrede
• Poboljšanje slobodnog kretanja roba, usluga i kapitala
Takođe, izveštaj prepoznaje i dostignuća u oblasti Energetike, kako u projektima tako i u oblasti zakonodavstva:
• Usvajanje energetske strategije 2022 – 2031
• Veća sigurnost u snabdevanju energijom
• Povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije
• U fazi smo skorog završetka prve solarne aukcije za 100 MW energije
• Veoma uspešno smo implementirali mere energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama, subvencionirajući preko 10.000 porodica za nabavku efikasne opreme.
Ali postoje i oblasti u kojima ocena iz izveštaja o napretku nije u skladu sa uverenjima Vlade. Najvažniji deo gde imamo suštinska neslaganja sa onim što se vidi u izveštaju je u vezi sa reformom javne uprave. U izveštaju se kaže da nema napretka u reformi javne uprave, ocena koju smatramo manje-više neozbiljnom, dozvolite mi da to dokumentujem postignućima Vlade u oblasti reforme javne uprave.
Usvojili smo niz bitnih i kvalitetnih dokumenata iz ove oblasti. Na primer, usvojena je strategija za javnu upravu, a njena primena je počela od januara 2023. godine. Izveštavanje i praćenje se obezbeđuje putem online platforme, koja je u potpunosti funkcionalna. Usvojili smo strategiju za e-upravu i Zakon o sajber bezbednosti.
Usvojili smo i počeli implementaciju dva ključna zakona, kao što su Zakon o državnim funkcionerima i Zakon o platama u javnom sektoru. Usvojili smo Program za Prevenciju i Smanjenje Administrativnog Opterećenja 2022-2027, program koji je osmišljen za rešavanje regulatornih i administrativnih prepreka koje ometaju ekonomski razvoj i rezultirao je pojednostavljenjem 44 dozvole i licence za privredne subjekte.
U okviru digitalizacije usluga za građane, preko 150 javno-administrativnih usluga na centralnom i lokalnom nivou pokrenuto je na platformi e-Kosova, što znači povećanje od 700% u odnosu na prošlu godinu. I u ovom trenutku, platforma e-Kosova ima preko 800.000 pretplatnika, uključujući građane, preduzeća i nevladine organizacije. Sada mi recite koje godine, od 2008. godine do sada, smo imali više aktivnosti, strategija i važnih zakona u okviru reforme javne uprave da bismo došli do zaključka da nema pomaka. Dok je u drugim zemljama Zapadnog Balkana sa mnogo manje zakonodavnih radnji i strategija zaključak izveštaja za te zemlje znatno pozitivniji.
Što se tiče spoljnih odnosa, kritike EU ostaju na neprihvaćenim protokolima Kosova, što je političko pitanje predstavljanja Kosova. Mislim da je svođenje celokupne spoljne politike na dva CEFTA protokola neozbiljno i pokazuje da postoji nesklad između dešavanja na terenu i onoga što se kaže u Izveštaju Zemlje.
Što se tiče vladavine prava, ocena Izveštaja Zemlje je u suprotnosti sa ostalim indeksima vladavine prava koji su napravljeni prema „Transparency International“, gde je Kosovo rangirano na 84. mestu, i radi bolje od većine zemalja kandidata za pristupanje EU, ali i u “V-Dem”, gde se nalazi na 70. mestu od 179 zemalja. Ako mi dozvolite da ukratko spomenem, na primer, vladavinu prava, u izveštaju se navodi da smo u ranoj fazi i da imamo neku pripremu ili nivo pripreme, dok u međunarodnim izveštajima kao što je World Justice Project, Kosovo je bolje rangirano od Bugarske koja je članica EU, rangirano je 40 mesta bolje od Mađarske, koja je članica EU, a rangirano je 35 mesta više od Srbije, za koju se kaže da ima ” neki nivo pripreme” u ovom kontekstu.
Ima i drugih izveštaja, na primer u borbi protiv korupcije, gde je Kosovo bolje od svih drugih zemalja kandidata, na primer za 32 mesta je bolje od Ukrajine za koju se otvaraju pregovori, to pokazuje da postoji velika razlika između situacije na terenu i načina na koji se to odražava u Izveštaju o Zemlji.
I dalje se kritikuje nedostatak pravosnažnih presuda u sudovima, a tu je Vlada pokrenula dva veoma važna procesa, kao što su proces vetinga i postupak Zavoda za Konfiskaciju, koji su i dalje suspendovani od strane Ustavnog Suda. Što se tiče obaveza Vlade u oblasti vladavine prava, da pomenem neka od dostignuća:
Usvajanje strategije do kraja 2022. godine, odnosno Strategije za vladavinu prava, ostvareno je 43% ove strategije. Trenutno je evaluirano 45% mera, dok samo 12% mera u okviru strategije vladavine prava još nije realizovano. 88% mjra je u potpunosti implementirano ili u fazi implementacije, pogrešno je reći da postoji spor ritam implementacije strategije. Mi smo osnovali Komercijalni Sud, a takvi sudovi se ne osnivaju i ne izmenjuju svake godine. Napravili smo napredak u upravnom pravosuđu. Imamo novi Nacrt zakona o Upravnim Sukobima koji ima za cilj da procedure budu efikasnije, imamo novi Zakon o Probacionoj Službi i imamo novi Zakon o Državnom Tužiocu. Ovo nije malo dostignuća za samo godinu dana rada.
Da zaključim, paket o proširenju objavljen prošle sedmice vraća nadu da je proširenje EU ponovo u fokusu nakon decenije šutnje i stagnacije. Snažno podržavamo “Plan Rasta” za Zapadni Balkan, jer ga vidimo kao koraka u pravom smeru. EU se treba reformirati i proširiti. Takođe, čvrsto verujem da prednosti jedinstvenog tržišta EU treba da budu povezane i sa ekonomskim reformama ali i napretkom demokratije. Oni koji ne predstavljaju vrednosti EU ne bi trebali imati koristi od sredstava iz EU, a zajedno moramo nastaviti raditi na povećanju stabilnosti kako na ekonomskom planu, tako i na politiku rajona. Ovakvi sastanci su veoma dobre prilike za razmenu naših iskustava.
Hvala vam još jednom na prilici da danas zajedno razgovaramo o ovoj temi.
Last modified: децембар 8, 2023
