Ministarka Hoxha u Komisiji za Evropske Integracije: Izveštaj o zemlji pozitivan i beleži napredak

 

Priština, 19. april 2018. – Na poziv Komisije za evropske integracije, ministarka Dhurata Hoxha učestvovala je u diskusiji posvećenoj Izveštaju o zemlji od strane Evropske komisije i tom prilikom sumirala je najvažnije procene iz Izveštaja Evropske komisije.

 

Ministarka za evropske integracije Dhurata Hoxha naglasila je da u izveštaju ima mnogo pozitivnih ocena, između ostalog, domaći i lokalni izbori prošle godine, ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i postojanje jednog pluralističkog i dinamičnog okruženja medija.

 

„Napretka je bilo i u oblasti reforme javne uprave i revizije nezavisnih agencija i nezavisnih organa, u pravosudnom sistemu ima napretka u sprovođenju zakonskog paketa 2015. godine, a posebno u integraciji sudija i tužilaca srpske zajednice u sistem kosovskog pravosuđa „, istakla je ministarka Hoxha.

 

Slično tome, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, naglasila je ministarka Hoxha priznat je napredak koji je postignut u rešavanju navedenih slučajeva, uključujući odluke zadnjeg stepena, kao i preliminarne konfiskacije u vezi sa takvim slučajevima. Prema izveštaju, ministarka je napomenula da je napredak ostvaren u borbi protiv terorizma, uključujući i sprovođenje mera za borbu protiv nasilnog ekstremizma, radikalizma i sprečavanja građana da se pridruže sukobima u trećim zemljama.

 

„Izveštaj naglašava da je Kosovo nastavilo sa merama za dobar i konstruktivan bilateralni odnos sa zemljama regiona, a istovremeno se ceni naše angažovanje u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa s Srbijom“, naglasila je ministarka Hoxha, dok što se tiče ekonomskih kriterijuma zaključuje se da su ostvareni vrlo dobri rezultati u ekonomskom razvoju, konkretnije da je poboljšano poslovno okruženje. Vlada je poštovala fiskalno pravilo o budžetskom deficitu, a izvoz je zabeležio osetljiv rast, takođe procjenjuje se i da smo zabeležili napredak u poboljšanju putne infrastrukture.

 

Što se tiče evropskih standarda, ministarka Hoxha je istakla da je ostvaren napredak u ključnim oblastima acquis-a, poput slobode kretanja roba i usluga, poreza i carina, javnih nabavki, konkurencije i upravljanja redovnim i ilegalnim migracijama. Takođe u ovom izveštaju evidentirani su izazovi, naglasila je ministarka. „Ministarstvo je koordiniralo pripremu Nacionalnog programa za sprovođenje SSP-a 2018.-2022. Dokument predviđa srednjoročne i kratkoročne mere za adresiranje nalaza Izveštaja. Istovremeno, Ministarstvo će koordinirati tokom ove godine sastanke struktura SSP-a, u okviru kojih će predstavnici institucija i Evropske komisije razmotriti nalaze iz izveštaja i mere koje planiramo preduzeti radi njihovog adresiranja“, naglasila je ministarka Hoxha.

 

Ministarka je takođe održala prezentaciju o usvajanju Nacionalnog programa za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (NPSSSP) 2018.-2022. i ovom prilikom je naglasila da je ovaj petogodišnji program sveobuhvatan i izrađen u bliskoj saradnji sa svim relevantnim institucijama sprovođenja.

 

Ministarka Hoxha je naglasila da program sadrži kratkoročne mere za ovu godinu i srednjoročne prioritetne ciljeve koje se trebaju postići do 2022. godine. Oni se fokusiraju na tri strateška aspekta pristupanja u EU: ispunjavanje obaveza SSP-a, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s onim iz EU, sa prioritetom u oblastima u kojima sporazum predviđa obavezne rokove i sprovođenje usklađenog zakonodavstva, kroz unapređenje politika, institucionalne reforme i izgradnju kapaciteta i sprovođenje u praksi.

 

„Pored ključnih političkih i ekonomskih reformi koje zahteva SSP, Program predviđa konkretne mere u okviru 33 poglavlja EU Acquis-a. Na osnovu strukture Kopenhaških kriterijuma, sve prioritetne mere i ciljevi su podeljeni na tri bloka i četrdeset poglavlja. Svako poglavlje sadrži narativni deo i matricu kratkoročnih mera, koji sadrži zakonodavne i mere sprovođenja“, naglasila je ministarka Hoxha, dodajući da narativni deo sumira obaveze SSP-a i obaveze koje proizilaze iz drugih mehanizama pridruživanja u EU, zatim trenutno stanje i srednjoročne prioritete.

 

„Kratkoročne mere su u skladu sa vremenskim okvirom za sprovođenje SSP-a i prioritetno adresiraju prioritetne oblasti. Program sadrži ukupno 534 mere, od kojih su 147 zakonodavnih mera i 387 mera za sprovođenje. Od 147 zakonodavnih mera, njih 44 su nacrti zakona. Program takođe sadrži srednjoročne prioritetne ciljeve u svakom poglavlju, koji određuju opštu orijentaciju rukovođenja razvojem odgovarajućeg sektora do 2022. godine, u cilju sprovođenja SSP-a i drugih zahteva koji proističu iz procesa evropskih integracija „, naglasila je Ministarka Hoxha.

 

Ukupni troškovi sprovođenja Programa za ovu godinu, naglasila je ministarka iznose 229,636.248 evra, od kojih 199,351.284 evra su iz državnog budžeta i 30,284.964 evra od donatorske podrške (EU i bilateralni donatori), dodajući da ovaj dokument nema budžetski vakuum.

 

Glavni deo pregleda Programa, pod koordinacijom MEI-a, istakla je Ministarka sproveden je u periodu od oktobra do decembra 2017. godine, u skladu sa istim procesom i metodologijom koja je korišćena u njegovoj prethodnoj reviziji. Zatim su tokom januara održane javne konsultacije. Nakon usvajanja od strane Skupštine, on će biti dostavljen Evropskoj komisiji za službene komentare. Program je izrađen u saradnji sa svim državnim institucijama.

 

„Program je usklađen sa godišnjim planom Vlade, posebno u delu zakonodavnih mera – 95% od predviđenih nacrta zakona u Programu su deo zakonodavnog programa Vlade. Program takođe odražava preostale akcije iz agende za evropske reforme (AER) planirane za ovu godinu. On je takođe usklađen sa Programom za ekonomske reforme i ključnim sektorskim planskim dokumentima „, naglasila je ministarka Hoxha, dodajući pri tom da je ovo u vezi sa sprovođenjem reformi predviđenih u programu tokom ove godine i naredne dve godine, i zbog obaveza koje smo preuzeli iz programa direktne budžetske podrške sa IPA II za oblasti reforme javne uprave za period 2018. – 2020. To je zato što smo u okviru ovog programa predvideli konkretne ciljeve za sprovođenje programa, 60% za 2018. godinu, 70% za 2019. godinu, i 80% za 2020. godinu, stoga je neophodna veća pažnja svih institucija kako bi se ti ciljevi postigli.

 

Posle diskusije i izlaganja, ministarki Hoxha postavljena su dodatna pitanja koja su proizašla iz debate na koja je ona odgovorila u sažetom obliku.

 

Last modified: август 9, 2022