Priština, 20. mart 2015. godine – Intervju /Ministar Çollaku za Radio „Kosova e Lirë“.
RKL: g. Çollaku, jedan od glavnih ciljeva ministarstva kojim upravljate, jeste ubrzanje evro-integracionih procesa. Gde je Kosovo trenutno u tim naporima?
Çollaku: Slažem se, mada proces evropskih integracija je proces reformi i transformacije tako da se Kosovo usklađuje sa Evropskom Unijom i to nije samo takmičenje brzine. Na prvom mestu je kvalitet rada kojeg radimo kako u usklađivanju zakonodavstva sa onim iz EU-a i njihovog sprovođenja, usklađivanja politika i usklađivanju standarda, itd. Što se tiče pitanja gde smo, za sada bih naglasio da smo u pragu jedne nove faze gde veličina između Kosova i Evropske Unije prelazi u jednu ugovornu realnost kroz okončanje i stupanje na snagu Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju. Kao što znate, to podrazumeva obostrano obavezivanje i nastojanje za ispunjavanje odredaba ovog Sporazuma opredeljenih ka praktičnoj realizaciji Evropske perspektive zemlje, dakle cilja učlanjenja Kosova u EU.
RKL: Pitanje procesa liberalizacije je aktualizovano ponovo, ovog puta predstavljajući niz poteškoća, od ilegalne migracije prvih dva meseca 2015. godine. U javnosti postoje kontradiktorna mišljenja po ovom pitanju. Da li postoje šanse da se ovaj proces sprovodi do kraja ove godine?
Çollaku: Za Vladu Republike Kosovo liberalizacija viza predstavlja prioritet, i to je bila aktuelna tema i nastavlja tako biti. Žalosno je da je migriranje obeležilo neočekivan porast na kraju prethodne godine i prvih meseci ove godine, posebno sada kada smo u poslednjem delu procesa. Međutim, ovaj talas je zaustavljen i činimo sve da se to ne ponovi kao i suočavamo se sa posledicama sadašnje migracije. O završavanju procesa, ne želim da govorim o datumu, ali sam uveren da ćemo veoma brzo ispuniti sve tehničke zahteve i svakako u okviru ove godine. Zatim, to je odluka institucija i država članica EU-a.
RKL: Jedan broj evropskih zvaničnika su upozorili da proces liberalizacije viza ne rešava ekonomske probleme građana, kao što se uglavnom veruje zbog toga što liberalizacija viza ne podrazumeva apriorno pravo na rad. Da li je Ministarstvo za evropske integracije preduzelo neku kampanju za podizanje svesti građana po ovom pitanju?
Çollaku: Verujem da su građani Kosova dobro informisani o tome šta podrazumeva liberalizacija viza, oni znaju da su beneficije od ovog procesa olakšavanje slobodnog kretanja u Evropi radi kratkog boravka i smatraju ga takvim. I na Kosovu, u skladu sa praksom zemalja regiona, biće informativnih kampanja o pravima i obavezama građana nakon liberalizacije viza, i mi se pripremamo po tom pogledu.
RKL: Da li mislite da bi bilo korisnije potpisivanje sporazuma o sezonskom zapošljavanju sa određenim zemljama EU-a, nego fokusiranje samo na liberalizaciju viza?
Çollaku: Liberalizacija viza i sporazumi i eventualne mogućnosti za sezonsko zapošljavanje ne isključuju jedna drugu. Imamo kapacitet da radimo u oba smera bez da žrtvujemo jedan od njih. Nije preterano fokusiranje na liberalizaciju viza već je jednostavno potpuno fokusiranje odgovornih institucija u ispunjavanju uslova jer je prioritet vlade kao odgovor na veoma razuman zahtev građana.
RKL: Da se vratimo ponovo kod pitanja ilegalnih migracija. U javnosti cirkulišu spekulacije o broju onih koji su napustili zemlju njihovom razlogu migriranja, pozadinama, itd. Na osnovu kontakta koje imate sa zvaničnicima Brisela, da li imate neku približnu cifru broja onih koji su ilegalno migrirali?
Çollaku: Tačno je da je bilo spekulacija o broju građana Kosova koji su tražili azil u zemljama EU-a, ali mi kao institucije smo se dosledno odnosili na izveštaje i zvanične statistike EUROSTAT-a. Tako, u 2014. Godini, EUROSTAT je izveštavao da su 38,435 građana Kosova tražili azil u zemljama EU-a i Schengen zone. Međutim, očekujemo ažurirani izveštaj za prve mesece 2015. godine, i jedna stvar je sigurna da se radi u kontinuitetu da ove godine imamo smanjenje broja tražioca azila i istovremeno intenziviramo proces repatrijacije onih koji su migrirali tokom prethodne godine i prvih meseci ove godine.
RKL: Često se govorilo, čak i u jednoj izjavi norveškog ambasadora na Kosovu koji je bio u ovim linijama, da će se svima onima koji su migrirali ilegalno, ukinuti pravo da se u narednih 5 godina kreću u zemljama Shengen-a, i u slučaju viza. Koliko je to tačno?
Çollaku: Mere i sankcije koje preduzimaju pojedine zemlje Schengen zone su stvar ovih zemalja. Svakako da ilegalno migriranje ima svoje posledice, ovo je velika nesreća za pogođene osobe.
RKL: Sve zemlje EU-a koje su pogođene migracijom, posebno nemačka, Austrija i Francuska su najavile vraćanje svih tražioca azila koji su sa Kosova. U ovim zemljama izgleda ne postoji dilema da li ih treba prihvatati ili ne, već kako da se ubrzaju procedure hitnog vraćanja. Nakon ovih upozorenja, da li je Kosovo spremno da prihtavi ove građane? Da li će troškovi vraćanja opteretiti budžet Kosova?
Çollaku: U potpunosti smo posvećeni da ispunimo obaveze sa sporazuma koje imamo sa ovim zemljama o repatrijaciji. Štaviše, to je naša zakonska obaveza. Ne postoji nikakva sumnja o tome da ćemo vratiti sve građane u njihovim mestima i njihovim domovima. Mi imamo institucionalne mehanizme i budžetska sredstva za održivu re-integraciju građana. Od 1 januara do 17. marta 2015. godine je repatrirano oko 2300 osoba i ovaj trend će se samo intenzivirati. Povećanje broja migranata je praćen povećanjem povratka.
RKL: Sada je postignut Sporazum o Saradnji između Ministarstva za evropske integracije i Prištinskog Univerziteta za prevođenje 200 hiljada stranica Zakonodavstva EU-a. U sporazumu se pominje da će se ovom prilikom angažovati veliki broj studenata Filološkog fakulteta. Da li možete da nam date objašnjenja po ovom pitanju?
Çollaku: Ovaj sporazum je veoma dobra vest za obe strane i za proces integracija. Za nas kao institucija veoma je važno da se stvore kapaciteti za prevođenje zakonodavstva na službenim jezicima Republike Kosovo, šta predstavlja veliki posao. Ovaj sporazum predstavlja okvir za široku saradnju između dve institucije omogučavajući obučavanje i angažovanje osoblja i studenata Prištinskog Univerziteta. Među stvarima koje će se omogućavati su obučavanje osoblja i studenata u korišćenju softverskih sistema za prevođenje, prakse studenata u Ministarstvu za evropske integracije, stvaranje baze podataka terminologije, itd.
Intervjuisao: Salih Mehmeti
20. mart 2015. godine
Last modified: 12 августа, 2022
