60 godina Rimskog Ugovora

 

Priština, 27. mart 2017 – Danas, Ministarstvo evropske integracije, gđa. Mimoza Ahmetaj učestvovala je na izložbi organizovanoj od strane Kancelarije EU-a na Kosovo u saradnji sa Italijanskom Ambasadom na Kosovo, koja se održala u Nacionalnoj Biblioteci Kosova “Pjeter Bogdani”, gde se označilo 60 godina od potpisivanja Rimskog ugovora, i isto vremeno se prestavila i 60 godišnjica Evropske Unije.

Učesnici u ovoj organizaciji bili su predstavnici institucija Kosova, civilnog društva, zajednice poslovanja i medije.

U daljem tekstu može se naći govor Ministarke evropskih integracija, gđa. Mimoza Ahmetaj:

60 godišnjica Rimskog Ugovora

Poštovani Xhavit Haliti, Podpredsedniče Skupštine Kosova,
Poštovani, Ramiz Kelmendi, Zameniče Premijera Kosova,
Poštovana, , Nataliya Apostolova, Šefice kancelarije EU na Kosovo/ Posebna predstavnice Evropske unije,
Poštovani, Piero Sardi, Ambasadore Republike Italije na Kosovu

Poštovani prisutni,
Dame i gospodo;

Projekat Evropske unije je od kraja Drugog svetskog rata postao naj napredniji mirovni projekat koji je čovečanstvo ikada videlo, pružajući Evropljanima jedinstvenu priliku da žive naprednije, bogatije, mirnije i pod demokratskim vrednostima. Ovo je učinilo stari kontinent važnom globalno ekonomskom i političkom silom i modelom koji mnogi žele da slede, uključujući i Kosovo.

Mnogi narodi iz Istočne Evrope koji su bili pod vlašću komunističkog režima su prešli težak i naporan put da postanu članovi EU-a u 2004, i kasnije 2007. Godini. Njihov san za boljim životom i jačom Evropom je postao realnost.

Na šezdesetogodišnjici od potpisivanja Rimskih ugovora , i Kosovo ima ovu ambiciju učlanjenja, među jednakima. Mi znamo da to neće biti lak put, jer to zahteva mnogo energije, angažovanja i doslednosti pre svega, ali cena da budemo deo EU-a je vredna, kao što je i naveo ministar inostranih poslova Nemačk, Westerwelle.

Evropa se suočava izazovima, koje će pokazati koliko je snažna Evropska Unija. Sledeći izbori u Francuskoj i Nemačkoj su referendum za samu budućnost EU-a, a na taj način i za naše težnje za učlanjenje

Nije ništa novo ako spomenem da se Balkan isto tako suočava izazovima kao što su otežani politički odnosi između država regije. Treći akteri pokušavaju da se više uključe u region korišćenjem umora od proširenja, koji je EU pokazala u poslednjih nekoliko godina. Pozdravljamo poruku iz Rima koju su lideri EU-a poslali da je EU i dalje otvorena za buduća proširenja. Ali, nama je potrebno više dela nego reči

Sledeće godine, Bugarska i Austrija će predsedavati EU-om. Kao zemlje koje su blizu regiona, nadamo se da će ponovno pokazati posvećenost Solunskoj deklaraciji, otvarajući pregovore sa svim zemljama u regionu. Evropskoj uniji je mnogo lakše da utiče na reforme u regionu putem pregovora „poglavlje po poglavlje“, a ne trenutnim procesom koji se pokazao sporim i često, kao što su neki slučajevi u regionu pokazali, to može da unazadi proces.

Nakon Brexit-a, izbegličke krize, pretnje terorizma i drugih izazova sa kojima se EU suočava, proširenje, a ne samo produbljivanje odnosa između država članica EU-a, treba da bude ključno rešenje za situaciju u kojoj živimo. Sada je trenutak da je iskoristimo ili zauvek izgubimo.

Uprkos razgovorima o budućnosti Evropske unije sa jednom, dve ili više brzina, potrebno je da EU ostane jedinstvena politička i ekonomska unija. Ona treba da pojača napore u cilju približavanja Kosova Evropskoj uniji, i treba da bude aktivnija u regionu time što će sprečavati treće aktere da zauzmu položaje u regionu. Šteta je da Evropska komisija nije dala fokus Balkanu u svom „Belom papiru“ o budućnosti EU-a. Evropska unija bez država Zapadnog Balkana neće uspeti.

Na ovoj godišnjici, zaista želim da moj narod uskoro bude u mogućnosti da slobodno putuje širom Evrope i da ne bude više izolovan, pošto izolacija i zidovi nisu odgovor nad pretnjama sa kojima se suočava civilizacija.

Vreme je sada ili nikada…Evropskoj uniji je potrebno Kosovo i Balkan, isto kao što je i Balkanu potrebna Evropska unija za bolju političku stabilnost, ekonomski prosperitet i povećanu sigurnost u regionu i celom svetu. Izraz zabrinutosti nije poruka koju tražimo iz Brisela, već imamo potrebu za stvarne aktivnosti i mere u cilju da Balkan koji se koleba bude usidren u Evropskoj uniji.

Ne treba da se vraćamo u XIX vek, već moramo da živimo u Evropi iz XXI veka. Da bi se izbeglo slučajno ponavljanje istorije, nama je potrebna aktivnija Evropa na Kosovu i regionu. Nama je bitno da budemo region saradnje, a ne sukoba, za šta se i Kosovo posvećuje.

Kao što je predsednik Junker rekao: „Za sve ove godine, nismo ponosni na ono što smo postigli u Evropi.“ Prema tome, EU bez Balkana je nedovršen posao.

Nadajmo se da će Evropa naći hrabrosti da prevaziđe trenutne izazove u ovoj godini, i da će otvori put za novi podsticaj procesu proširenja time što će imati jasan cilj da približi zemlje regiona Evropskoj uniji. U ovo vreme imamo potrebu za konkretna dela a ne za prazne reči.

Last modified: август 10, 2022