Kosovske institucije i Evropska komisija razgovarali o privredi, statistici i strukturnim reformama

 

Priština, 19. septembra 2018. – Predstavnici Evropske komisije i kosovske institucije su 2. septembra 2018. godine u Prištini održali 2. pododbor SSP-a za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku. Sastanak je bio fokusiran na ekonomiju, finansijska pitanja, statistiku i finansijsku kontrolu. Diskusija je održana u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu u aprilu 2016. U svim oblastima, Komisija i Kosovo su se složili o značaju sprovođenja relevantnih prioriteta Agende evropskih reformi i Programa ekonomskih reformi, kao i preporuka Izveštaja Komisije o Kosovu.

Predstavnici Komisije i Vlade Kosova razgovarali su o nizu oblasti politika, uključujući makroekonomski razvoj Kosova, fiskalne i finansijske politike, strukturne reforme i razvoj privatnog sektora, statistički sistem i finansijsku kontrolu. U početku, Komisija je naglasila značaj implementacije nedavno usvojenih zajedničkih zaključaka o programima ekonomskih reformi 2018-2020.

U oblasti ekonomske i fiskalne politike razgovarano je o ključnim ekonomskim kretanjima uključujući rast BDP-a, inflaciju, tržište rada i spoljnu konkurentnost. Dok se ekonomski rast Kosova u 2017. održao dobro na 3,7% BDP-a, projektovano kontinuirano ubrzanje rasta BDP-a Kosova iznad istorijskog proseka zaslužuje bliže razmatranje. EK je pozvao za bolje uzimanje u obzir globalnih ekonomskih trendova, posebno izglede za rast u EU, što bi moglo imati posledice za malu ekonomiju kao što je Kosovo. Velika trgovinska neravnoteža i oslanjanje na priliv doznaka radnika čine ekonomiju podložnom promenama u spoljnom okruženju. Kosovo takođe treba da ojača svoju proizvodnu osnovu, kako bi u potpunosti iskoristilo SSP.

Vlada je predstavila izglede za fiskalne politike, odražavajući projekcije srednjoročnog okvira troškova (SOT). EU je sa svoje strane urgirala za finalizaciju propuštenih reformi u shemi beneficija vezanih za rat i izrazila svoje snažne rezerve u vezi sa modelom penzija za nastavnike u periodu pre 1999. o kojem se sada diskutuje, kao i drugim inicijativama koje ne donose doprinos. EU je sa svoje strane izrazila svoju podršku reformi javne uprave na Kosovu, međutim, naglasila je važnost smanjivanja troškova reforme u cilju očuvanja fiskalne održivosti i rešavanja postojećih nejednakosti. U tom kontekstu, Komisija je podsetila na potrebu očuvanja makrofiskalne stabilnosti poštujući ograničenja potrošnje i deficita propisanih fiskalnim pravilima.

Institucije su predstavile stanje ključnih strukturnih reformi u sektorima kao što su zdravstvo, javna uprava, penziona reforma i privatizacija. Što se tiče penzione reforme, sa svoje strane, Kosovo je podelilo svoje planove o usvajanju novog sveobuhvatnog zakona o penzijama koje finansira država, nakon revidiranja svih postojećih penzionih shema i novih specifičnih inicijativa usmerenih na kategorije, što je EU pozdravila sa svoje strane. Komisija je uzela u obzir napredak zabeležen na drugim strukturnim reformama, ali je istakla potrebu rešavanja neodložnih pitanja, kao što su situacija na tržištu rada, široko rasprostranjena neformalnost, vladavina prava, snabdevanje energijom su oblasti u kojima su potrebni dodatni napori u reformama. Sa njene strane, EU je naglasila da podsticanje razvoja privatnog sektora, jačanje produktivnosti i otvaranje novih radnih mesta trebaju upravljati agendu reformi Kosova.

U oblasti statistike, Komisija je ukazala na potrebu usvajanja izmena i dopuna Zakona o statistici osiguravajući profesionalnu nezavisnost Agencije za statistiku Kosova (ASK). Razmatrana je i situacija sa resursima za proizvodnju zvaničnih statistika na Kosovu u pogledu zahteva podataka i njihove pravovremenosti. Diskusija se takođe usredsredila na zahtev za jačanjem nacionalnih računa, a u tu svrhu i poslovnih statistika. Efikasno prikupljanje i objavljivanje statistika je prioritet politike zasnovane na dokazima. Komisija je naglasila potrebu preduzimanja neophodnih priprema za Popis 2021, posebno u vezi sa metodologijom i izdvajanjem neophodnih sredstava.

U oblasti finansijske kontrole, diskutovano je o najnovijim događajima u unutrašnjoj kontroli javnih finansija. Istaknuto je da treba obratiti pažnju na obezbeđivanje sveobuhvatne reforme unutrašnje kontrole javnih finansija, upravljanja javnim finansijama i javne uprave. Komisija je naglasila potrebu za obezbeđivanjem sistematičnijeg praćenja i pravovremene implementacije preporuka spoljne revizije.

Sastankom su kopredsedavali Ministarstvo za evropske integracije i Generalna direkcija Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja, kao i Generalna direkcija za susedstvo i pregovore o proširenju.

Osnovne informacije

– Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) predstavlja okvir za EU i kosovsku administraciju za redovno razmatranje tehničkih i političkih pitanja u vezi sa evropskom agendom.

– Sednicama Odbora za SP i pododbora kopredsedavaju Evropska komisija i Kosovo. Svaki sastanak rezultuje zajedničkim dogovorenim radnjama koje trebaju da preduzmu kosovske institucije. Zaključci sa sastanka su dostupni na internet stranici Kancelarije EU na Kosovu (https://eeas.europa.eu/delegations/kosovo_en i www. https://www.mei-ks.net). Sedam oblasti je obuhvaćeno sektorskim sastancima pododbora, o pravosuđu, slobodi i sigurnosti; inovacijama, informatičkom društvu, socijalnoj politici, obrazovanju i kulturi; trgovini, industriji, carini i oporezivanju; unutrašnjem tržištu, konkurenciji, zaštiti potrošača i zdravlja; poljoprivredi, ribarstvu, šumarstvu, bezbednosti hrane; saobraćaju, životnoj sredini, energetici, regionalnom razvoju; ekonomskim i finansijskim pitanjima, statistici. Dve posebne grupe pokrivaju reformu javne uprave i normalizaciju odnosa sa Srbijom.

– Svaki sastanak pododbora nadgleda i prati sprovođenje reformi na Kosovu i identifikuje kako EU može da pomogne u ovom procesu. Sastanci takođe pružaju direktan doprinos godišnjim izveštajima Evropske komisije.

Last modified: август 8, 2022