Poštovani predstavnici medija,
Hvala vam što ste prisutni na današnjoj konferenciji za medije.
Ovo je moja prva konferencija za medije od mog imenovanja za Glavnog pregovarača Republike Kosovo sa Evropskom unijom i Nacionalnog koordinatora za Instrument reformi i rasta.
Današnja konferencija je u funkciji pružanja transparentnosti u vezi sa koracima u Agendi reformi Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, koji su kao redovni rok imali 30. jun 2025. godine dok je dodatni rok (grejs period) bio 30. jun ove godine.
Koristim ovu priliku da pružim i sazet pregled rada koji je obavljen od stupanja na snagu sporazuma u okviru Plana rasta.
Kao što znate, Kosovo je bilo među prvim zemljama u regionu koji je uspešno završio pregovore sa EU-om o reformama Plana rasta, leta 2024. godine.
Ovo je bio dokaz naših institucionalnih kapaciteta i jasan dokaz volje i spremnosti vlade da unapredi sprovođenje reformi povezanih sa pristupanjem Kosova u Evropskoj uniji.
Nakon toga, bez odlaganja, vlada je 9. oktobra 2024. godine usvojila Agendu reformi.
U međuvremenu, usvojen je i Sporazum o instrumentu reformi, koji smo poslali Skupštini na ratifikaciju.
Sporazum o zajmu tada nije bio spreman za usvajanje pošto ga Komisija još nije bila vratila. U decembru 2024. godine, raspuštena je Skupština, usled čega je usvajanje oba sporazuma ostavljeno narednom sazivu zakonodavnog tela a ishod iz protekle godine je poznat. Sporazum o zajmu i instrumentu nije uspeo da se usvoji tokom cele godine, čime je odložen početak sprovođenja Agende reformi. Naravno, posao je obavljen od strane Vlade, ali je njegov formalni i zvanični aspekt odložen kao rezultat blokade koja je sprovođena tokom cele godine u Skupštini.
Nakon certifikacije izbora od 28. decembra i samo dva dana nakon izbora vlade, vlada je podnela Skupštini dva sporazuma na usvajanje, a 13. februara ove godine Skupština je ratifikovala Sporazum o instrumentu i Sporazum o zajmu.
19. marta Vlada je takođe usvojila odluku o sistemu za sprovođenje Instrumenta plana rasta, kojom prilikom sam imenovan za Nacionalnog koordinatora za ovaj instrument.
Ovom odlukom su ispunjeni svi pravni i proceduralni koraci i 16. aprila primili smo sredstva za predfinansiranje od Evropske unije, u iznosu od 61,8 miliona evra. 23. marta sam imenovan na poziciju Glavnog pregovarača Republike Kosovo sa Evropskom unijom.
Oba koraka su pokazala posvećenost Vlade za reforme i našu nameru da unapredimo formalni status Kosova ka članstvu u EU-u, odnosno dobijanju statusa zemlje kandidata i otvaranju pregovora sa EU-om.
Završetkom ovih koraka, uspostavili smo institucionalni okvir za sprovođenje ovog instrumenta: Kancelarija premijera, kao glavna institucija odgovorna za evropske integracije, takođe je glavna koordinaciona institucija za ovaj instrument, dok Ministarstvo finansija ima funkcije vezane za preduslove za finansiranje i koordinaciju komponente interne kontrole i revizije.
Uspostavili smo koordinacione strukture Vlade i regulisalismo našu zastupljenost i odgovornosti kao Republike Kosovo u Zajedničkom odboru za praćenje sa EU-om.
Strukture Vlade, prema instrumentu za sprovođenje, podeljene su na dva nivoa: politički nivo i nivo javnih politika. Na političkom nivou imamo Ministarski savet za evropske integracije, koji obavlja funkciju Upravnog odbora i sastaje se najmanje jednom u tri meseca. Na nivou javnih politika imamo Odbor za sprovođenje, koji se sastaje najmanje jednom mesečno.
Koordinacione strukture Vlade su u potpunosti operativne i preko njih intenzivno radimo na sprovođenju Reformske agende.
14. maja održali smo prvi sastanak na političkom nivou, koji je predvodio premijer, gde smo razgovarali o statusu sprovođenja reformi i njihovom ubrzanju, posebno onih koraka koji zahtevaju usvajanje u Skupštini. Na ovom sastanku smo takođe razgovarali i o prioritetnim pitanjima u vezi sa investicionim projektima.
Iako je odlukom predviđeno da se radni sastanci na nivou javnih politika održavaju kvartalno, mi radimo nedeljno i dnevno sa nadležnim ministrima na sprovođenju reformskih koraka. Svi ministri koji su uključeni u sprovođenje, kao i Skupština, imenovali su po jednog savetnika odgovornog za Plan rasta, čime se obezbeđuje svakodnevna pažnja posvećena ovim reformama i kapaciteti za olakšavanje donošenja odluka u procesu njihovog sprovođenja.
Na nivou javnih politika, kako je propisano odlukom, održali smo tri kruga sastanaka Odbora za sprovođenje, u aprilu, maju i junu, za sve oblasti javnih politika. Na ovim sastancima, zajedno sa institucijama za sprovođenje, detaljno smo razgovarali o napretku sprovođenja reformi i izazovima u tom pogledu. Iz ovih sastanaka je očigledno da su sve institucije za sprovođenje spremne i generalno pripremljene da se bave sprovođenjem reformi.
Dana 17. juna, održali smo prvi sastanak Zajedničkog komiteta za praćenje sa EU-om u Prištini. Ovom sastanku visokog nivoa prisustvovali su predstavnici institucija Republike Kosovo, Evropske komisije, država članica i razvojnih partnera, kao i civilnog društva, sindikata, poslovne zajednice i lokalnih vlasti. Na ovom sastanku smo razgovarali o napretku sprovođenja reformi, kao i o pripremama vezanim za investicione projekte u okviru Plana rasta.
Praćenje i izveštavanje takođe funkcionišu dobro i bez poteškoća, a institucije za sprovođenje uglavnom imaju kapacitet da ispune sve interne obaveze izveštavanja i redovnog šestomesečnog izveštavanja Evropskoj komisiji. Što se tiče ovog drugog, Kosovo je ispunilo sve obaveze, uprkos kašnjenjima u ratifikaciji sporazuma zbog blokade u Skupštini.
Do sada smo podneli tri šestomesečna izveštaja, dok ćemo 15. jula podneti četvrti šestomesečni izveštaj o sprovođenju Reformske agende. Ovo će biti prvi zvanični izveštaj, i ovom prilikom ćemo podneti i prvi zahtev za oslobađanje sredstava za sve korake koje smo sproveli do kraja juna, odnosno do juče.
Prema našoj preliminarnoj proceni, uključujući i institucije koje sprovode, do kraja juna ove godine sproveli smo 18 reformskih koraka. Ostali koraci planirani za ovu godinu su u implementaciji. Prema Sporazumu instrumenta i drugim pravilima Plana rasta, konačnu odluku o ovome donosi Evropska komisija, na kraju perioda evaluacije, koji traje 90 dana od dana podnošenja našeg zahteva za oslobađanje sredstava, što ćemo učiniti 15. jula.
Takođe smo do sada podneli dva godišnja izveštaja Evropskoj komisiji: o sprovođenju ciljeva Plana rasta i relevantnih horizontalnih pitanja, respektivno za 2024. i 2025. godinu. Izveštaj za ovu godinu podnećemo 15. januara 2027. godine.
Ovog meseca smo takođe održali prvi sastanak Odbora za praćenje razvojne saradnje, interne međuinstitucionalne strukture, gde smo detaljnije razgovarali o projektima Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), za koje se očekuje da će biti finansirani iz sredstava Instrumenta za reforme i rast. Ovaj forum će biti mehanizam ranog upozoravanja za identifikaciju izazova tokom sprovođenja i preduzimanje korektivnih mera, kao i za najbolje iskorišćavanje finansijskih mogućnosti EU-a i drugih partnera.
U celini, od usvajanja odluke Vlade i mog imenovanja, održali smo skoro 40 radnih sastanaka sa institucijama koje ga sprovode.
Što se tiče SEPA-e, ona je deo Plana rasta, ali ne Agende reformi i od izuzetno velikog interesa za građane Republike, posebno našu dijasporu.
Što se tiče članstva u SEPA-i (Jedinstvenom području plaćanja u evrima), Skupština je prvobitno usvojila neophodne zakonske izmene koje se sastoje od tri zakona, naime izmena Zakona o platnim uslugama, Zakona o bankama i Zakona o sprečavanju pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma – usvojeni su 5. decembra 2024. godine, međutim, oni su u to vreme bili upućeni Ustavnom sudu u paketu sa drugim zakonima od strane Demokratske partije, usled čega su bili blokirani tokom cele protekle godine. Do 9. januara ove godine, Ustavni sud nije dao nikakvu ocenu, koje su uglavnom odbačene zbog proceduralnih pitanja, ali su ostale blokirane od strane Ustavnog suda više od godinu dana.
Nakon ocene od strane Ustavnog suda u januaru ove godine, dva zakona, onaj o platnim uslugama i onaj o sprečavanju pranja novca, ponovo su poslati Skupštini na usvajanje. Zbog kratkog vremena koje je Skupština imala na raspolaganju, zakoni o sprečavanju pranja novca i borbi protiv finansiranja terorizma nisu usvojeni.
Kao što znate, opozicija je ostala u sali da blokira kvorum, jer nisu glasali za usvajanje ubrzanja procedura i ovaj zakon nije usvojen tokom aprilskog zasedanja. U stvarnosti, ovo je takođe onemogućilo Kosovu da zvanično aplicira za SEPA.
Naravno, ovaj zakon će biti spreman za sledeće zasedanje Skupštine, tako da se Kosovu omogući da aplicira za SEPA, gde su koristi veoma velike: procenjuje se da će naša dijaspora uštedeti preko 50 miliona evra od pridruživanja u SEPA-i. Ali ne samo dijaspora, već i naša preduzeća imaće koristi od obavljanja transakcija.
Sada mi dozvolite da govorim o koracima koji su imali redovan rok jun 2025. godine, i koji je nakon dodatnog perioda istekao juče.
Kao što znate, Agenda reformi ima ukupno 111 koraka, koji uključuju oko 300 podkoraka u obliku podzakonskih akata. Dakle, imamo korak koji se sastoji od nekoliko podkoraka i gde je početna tačka usvajanje zakona koji zatim zahteva podzakonske akte.
Ukupno se od juče sprovode 62 koraka. Od njih, 13 koraka imali su dodatni rok do 30. juna 2026. godine, odnosno do juče. U međuvremenu, sprovode se još 49 koraka, a 27 od njih imaju dodatni rok do kraja godine, odnosno decembra 2026. godine.
Od ukupno 62 koraka, smatramo da je sprovedeno 18 koraka, za koje ćemo takođe tražiti oslobađanje sredstava od EU 15. jula.
Za ovu konferenciju, koraci koji su trebali biti sprovedeni juče za dodatni period su od posebnog značaja. Prema instrumentu reforme, za korake koji ne uspevaju da se sprovedu u dodatnom roku, sredstva namenjena za završetak tih koraka se gube.
Od ovih 13 koraka koji su bili deo reformske agende sa dodatnim periodom, 7 se smatraju sprovedenim, dok 6 njih nije uspelo da se u potpunosti sprovedu. U ovih 6 koraka postoji sprovođenje nekoliko podkoraka, koji uglavnom zavise od akcije vlade.
Koraci koji nisu uspeli da se sprovedu u dodatnom roku su:
1. Zakoni o energetici i električnoj energiji kao i podzakonski akti,
2. Sistem kontrole državne pomoći, Zakon o državnoj pomoći.
3. Nacionalni savet za inovacije i Fond za inovacije, Zakon o inovacijama i preduzetništvu.
4. Okvirno zakonodavstvo i podzakonski akti koji se odnose na stečaj i insolventnost. Zakon o zateznoj kamati.
5. Paket zakona o reformi pravosuđa. Ukupno 6 zakona: Zakon o TSK i SSK; o akademiji pravosuđa; o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca; o zapošljavanju, evaluaciji učinka; o kontroli integriteta i statusu sudija i tužilaca; o upravljanju sudskim i tužilačkim sistemom.
6. Strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, zajedno sa podkoracima koji su deo ove strategije.
Kao što se može videti iz njihovog čitanja, od 13 koraka, sa rokom do 30. juna 2026. godine, sprovedeno je 7 ili 54%. Od 6 koraka koji nisu sprovedeni, 5 od njih sadrži odobravanje zakona ili 83%. Preostali korak, koji je Strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, je akcija koju mora da odobri vlada, ali iz proceduralnih razloga nije odobrena jer je ne može odobriti vlada koja je na dužnosti.
Drugim rečima, skoro svi koraci koji nisu preduzeti u dodatnom roku su posledica nefunkcionalnosti skupštine i blokade u skupštini.
Procenjeni troškovi nepostizanja blagovremene implementacije ovih 6 koraka procenjuju se na preko 40 miliona evra. Tačna vrednost će biti određena procenom Komisije u zavisnosti od toga da li će izračunati i podkorake koji su sprovedeni, uzimajući u obzir objektivne okolnosti.
Pratićemo sve korake koji su imali rok do 30. juna i odložićemo ih za usvajanje na sledećoj sednici skupštine, jer su reforme u korist građana i Republike. One će svakako biti sprovedene. Dakle, iako nisu uspele dostići rok u vezi sa sredstvima, mi ćemo ih gurati napred sa istim zamahom i voljom da budu usvojene što je pre moguće na sledećoj sednici.
Sada se moramo fokusirati na korake koji imaju rok decembar ove godine. Oni uključuju 61 korak vrednih 444 miliona evra. U ovih 61 koraka su takođe uključeni 22 koraka koji imaju dodatni rok 31. decembar ove godine u vrednosti od 131,7 miliona.
Dakle, potrebno nam je da imamo funkcionalnu Skupštinu kako bismo mogli da ispunimo sve korake koji ističu krajem decembra ove godine.
Kao i sa ovim junskim rokom, i u decembarskom roku imamo korake koji su zakoni koji se moraju usvojiti od strane Skupštine ili vlade sa punim funkcijama.
Dakle, kao što vidite, izuzetno je važno da imamo funkcionalnu Skupštinu.
Od koraka koji nisu uspeli da se postignu do roka 30. juna: Ministarstvo ekonomije je Vladi podnelo zakone o energetici i električnoj energiji i oni su usvojeni u aprilu, dok su u Skupštini takođe usvojeni u prvom čitanju. Ali nisu uspeli da budu usvojeni na plenarnoj sednici, gde je, kao što sam rekao, bilo potrebno usvajanje kroz ubrzani postupak, što je zahtevalo dve trećine prisutnih.
Opozicija je bila ostala u sali kako bi sprečila postizanje dvotrećinske većine, što je suprotno od sednice za izbor predsednika, gde je tamo bilo potrebno ostati u sali da bi se postigla dvotrećinska većina, a nisu ostali, a ovde za usvajanje zakona sa ubrzanim postupkom gde je bilo potrebno da ne budu u sali, ako nisu hteli da ga blokiraju. Ali su takođe sprečili usvajanje zakona o SEPA-i i zakona o energetici, ostajući u sali kako bi sprečili dvotrećinski prag za prolazak procedure.
Svi 6 koraka koji nisu uspeli da se završe do roka od 6. juna, naime 5 koraka koji su zahtevali usvajanje zakona u skupštini, kao i korak za usvajanje strategije, mogli su se postići da nije bilo blokade u skupštini. To jest, da je skupština bila funkcionalna, a vlada u punom kapacitetu.
Agenda reforme služi za ubrzanje puta Kosova ka članstvu u Evropskoj uniji. Vlada je pokazala puni kapacitet da na vreme završi Agendu reformi i sprovede svaki korak, ali za to se zahteva funkcionisanje skupštine.n. Qeveria ka dëshmuar kapacitete të plota për ta bërë në kohë Agjendën e Reformave dhe për të zbatuar secilin hap, por për këtë kërkohet funksionimi i kuvendit.
